Пад вредности динара не би привреду учинио конкурентнијом

Често се код нас може чути да је динар прецењен и да би пад вредности домаће валуте, стручно речено њена депрецијација, могла да побољша конкурентску позицију привреде. Јер, последица тога је поскупљење увоза на једној страни и конкурентнији извоз на другој. Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” у новом броју предочава да пад вредности динара не би привреду учинио конкурентнијом. „Одржавање релативне стабилности динара према евру, као референтној страној валути, у оквиру режима руковођеног пливајућег девизног курса оптимална је стратегија за Србију”, сматра он.

У анализи „Ко има користи од депрецијације курса”, Николић наглашава да се стабилним курсом постиже стабилност цена, извесност пословања, сигурност домаћег финансијског система и страних инвеститора. Девизни курс у свакој отвореној економији има битну улогу у формирању потрошачких цена, он непосредно делује на цене добара које потичу из увоза, а утиче и посредно и то преко тражње за домаћим добрима.

„Када девизни курс депресира, домаћа добра постају релативно јефтинија у односу на страна, тражња за домаћим добрима расте, што делује инфлаторно, и обратно. Како ово није једнократан процес, колебљивост девизног курса и његов пренос ка осталим ценама креира и негативна инфлациона очекивања. Ефекат курса је пригушен чињеницом да већину извоза обављају мултинационалне корпорације које обично послују са великим увозним маржама, па је девизни курс мање важан фактор њихових ценовних калкулација. У том смислу појединачне, отворене или скривене државне субвенције и подстицаји су њима привлачнији од курса”, наводи Николић.

Ефекти обезвређивања домаће валуте на извоз, дестимулисање увоза и сузбијање спољне неравнотеже у стварности могу се добро сагледати из искуства Турске и Мађарске последњих година. И турска и мађарска форинта изгубиле су на није смањила спољни јаз. Скупља увезена роба није у вредности у последњих пет година, али њихова депрецијација довољној мери обуздала потражњу и нижа цена турске радне снаге није обезбедила домаћој привреди довољно конкурентске предности за побољшање дефицита текућег рачуна. Све слабија вредност форинте у Мађарској отежава борбу са инфлацијом која је у октобру достигла 21,1 одсто.