Месијев улазак у посебну ризницу

У фудбалу нема вреднијег трофеја него што је титула за светског првака. У клупским такмичењима знамење за европског шампиона је немерљиво с другима. Најзначајније признање за појединачно остварење јесте „Златна лопта”, коју „Франс фудбал” додељује од 1956, а ловор над ловорима је остао упркос томе што је Светска фудбалска федерација (Фифа) увела 1991. своју награду за најбољег играча у години (руку под руку с француским магазином ишла од 2010. до 2015).

Аргентинац Лионел Меси (35), капитен победника Двадесет другог светског првенства у Катару, први пут је подигао пехар за првака Европе у Паризу 2006. док још и није осетио драж играња на мундијалу (дебитовао је месец касније чак и голом у нокаутирању селекције Србије и Црне Горе у Гелзенкирхену са 6:0). Кроз три године с Барселоном се опет попео на фудбалски Мон Блан, а приграбио је и „Златну лопту”, првенац. У следећих 12 година неуморно је довлачио прегршт тих трофеја испред прага једне посебне ризнице, али није стекао право да у њу и ступи. Најзад је савладао последњи басамак. Сад је раме уз раме с осморицом претходника, овенчаних у сва три достигнућа, што је жеља сваког фудбалера. За небројено асова то су остали недостижни врхови. Умало и Месију други пут пред Монт Еверестом (финалиста у Бразилу 2014).

Први с троструком круном био је Боби Чарлтон. Кад је с енглеском репрезентацијом на Вемблију дотакао „Златну богињу”, припала му је 1966. и „Златна лопта”. Две године касније Манчестер јунајтед је постао први европски првак из Енглеске, а он је опет с „деветком” на леђима, тад и као капитен, допринео да се то деси с два гола у финалу против Бенфике, исто у храму „колевке фудбала”.

За разлику од Герда Милера и Франца Бекенбауера, следеће двојице у том ходнику славе, који су били европски прваци са Западном Немачком 1972, Чарлтон нема и ту титулу за државне тимове, јер је „Гордом Албиону” 1968. на Апенинима пут препречен оним чувеним голом Драгана Џајића у Фиренци, победоносним за Југославију на издисају утакмице полуфинала против светског шампиона. Нема је ни италијански ас Паоло Роси, који је звање најбољег за 1982. заслужио као јунак тријумфа „азура” на Мундијалу у Шпанији те године. А и њом се дичи Француз Зинедин Зидан (2000), последњи међу европским освајачима у галерији с девет легенди.

У години у којој је он с Реалом узео своју једину титулу клупског првака Европе (2002), Бразил је постао светски шампион рекордни пети пут, али и последњи. Пред њим је пало свих шест противника (с Турском сусрет и у групи и у полуфиналу). Први корак за улазак у друштво о којем говоримо начинили су тада Роналдињо, један од три кључна играча у тријумфу, и Кака, тек 20-годишњак, који је играо само 18 минута у дуелу с Костариком. Ривалдо, други међу најјачим ослонцима, већ је имао „Златну лопту” за 1999. годину. Сва тројица су европски прваци постали у потоњим годинама. Роналдо, најбољи стрелац шампионата у Јапану и Јужној Кореји с осам голова, један је од оних који није у изузетном клубу јер се никад није окитио европском титулом.

Роналдињо и Ривалдо, такође заједно с Роналдом, имају и трофеј за континенталног првака 1999 (Кака га није освајао), а само је Роналдињо с Атлетико Минеиром 2013. тријумфовао и у Купу ослободилаца (Либертадорес), јужноамеричком пандану водећем европском клупском фудбалском такмичењу. Аргентина, па с њом и Меси, тек је прошле године, први пут после 1993, била најбоља на Купу Америке.

До 1994. „Златна лопта” је ишла само у руке европских фудбалера, а онда је правило промењено. Почели су да је добијају и играчи из остатка света, који су стекли заслуге и у тимовима Старог континента, најпре. Либеријац Жорж Веа 1995, кад је између две клупске сезоне прешао из Пари Сен Жермена у Милан.

И да је тако установљено од почетка, друштво не би било шире за двојицу можда и најбољих свих времена. Бразилац Пеле, троструки првак света (1958, 1962, 1970), каријеру је посветио домаћем Сантосу. Дијего Марадона, најупечатљивији у претходном тријумфу Аргентине 1986, играо је у Барселони пре него што је она 1992. узела прву од пет титула првака Европе, а следеће четири су на Месијевим крилима, док му је затим с Наполијем, коме је донео једине две титуле италијанског шампиона (1987, 1990), највећи домет у Европи био тријумф у Купу Уефе 1989. године.

ИГРАЧИ С ТРИ НАЈВРЕДНИЈА ТРОФЕЈА

Боби Чарлтон (Енглеска)

Првак света: 1966.

„Златна лопта”: 1966.

Куп шампиона: 1968 (Манчестер јунајтед)

Франц Бекенбауер (Немачка)

Првак света: 1974.

„Златна лопта:” 1972, 1976.

Куп шампиона: 1974, 1975, 1976 (Бајерн)

Герд Милер (Немачка)

Првак света: 1974.

„Златна лопта”: 1970.

Куп шампиона: 1974, 1975, 1976 (Бајерн)

Паоло Роси (Италија)

Првак света: 1982.

„Златна лопта”: 1982.

Куп шампиона: 1985 (Јувентус)

Зинедин Зидан (Француска)

Првак света: 1998.

„Златна лопта”: 1998.

Лига шампиона: 2002 (Реал)

Ривалдо (Бразил)

Првак света: 2002.

„Златна лопта”: 1999.

Лига шампиона: 2003 (Милан)

Роналдињо (Бразил)

Првак света: 2002.

„Златна лопта”: 2005.

Лига шампиона: 2006 (Барселона)

Кака (Бразил)

Првак света: 2002.

„Златна лопта”: 2007.

Лига шампиона: 2007 (Милан)

Лионел Меси (Аргентина)

Првак света: 2022.

„Златна лопта”: 2009, 2010, 2011, 2012, 2015, 2019, 2021.

Лига шампиона: 2006, 2009, 2011, 2015 (Барселона)

Први јужноамерички стрелац у два највећа финала

С два гола у финалу Светског првенства у Катару Лионел Меси је постао и први јужноамерички фудбалер стрелац и у одлучујућој утакмици мундијала и на мечу за трофеј европског клупског првака. Као Барселонин ас мрежу Манчестер јунајтеда је по једном погодио и у Риму 2009 (2:0) и на Вемблију две године касније (3:1).

Ференц Пушкаш (Мађарска)

Мундијал 1954: Мађарска – Западна Немачка 2:3 (1)

КЕШ 1960: Реал – Ајнтрахт 7:3 (4)

Золтан Цибор (Мађарска)

Мундијал 1954: Мађарска – Западна Немачка 2:3 (1)

КЕШ 1961: Барселона – Бенфика 2:3 (1)

Герд Милер (Немачка)

Мундијал 1974: Западна Немачка – Холандија 2:1 (1)

КЕШ 1974: Бајерн – Атлетико 4:0* (2)

КЕШ 1975: Бајерн – Лидс 2:0 (1)

*поновљена утакмица пошто у првој није било победника (1:1)

Зинедин Зидан (Француска)

Мундијал 1998: Француска – Бразил 3:0 (2)

ЛШ 2002: Реал – Бајер 2:1 (1)

Марио Манџукић* (Хрватска)

Мундијал 2018: Хрватска – Француска 2:4 (1 плус аутогол)

ЛШ 2013: Бајерн – Борусија (Д) 2:1 (1)

ЛШ 2017: Јувентус – Реал 1:4 (1)

* голове у финалу Купа европских шампиона/Лиге шампиона за два различита тима дали у и Португалац Кристијано Роналдо (Манчестер јунајтед 2008, Реал 2014, 2017) и наш Велибор Васовић (Партизан 1966, Ајакс 1969)

Лионел Меси (Аргентина)

Мундијал 2022: Аргентина – Француска 3:3 (2)

ЛШ 2009: Барселона – Манчестер јунајтед 2:0 (1)

ЛШ 2011: Барселона – Манчестер јунајтед 3:1 (1)