Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ СВЕТСКОГ ФУДБАЛСКОГ ПРВЕНСТВА У КАТАРУ

Месијев улазак у посебну ризницу

Аргентински ас је девети играч који је светски првак, европски клупски шампион и добитник „Златне лопте” за најбољег у години
Месијев улазак у посебну ризницу
У пробраном друштву: Лионел Меси (Фото EPA-EFE/Tolga Bozoglu)

У фудбалу нема вреднијег трофеја него што је титула за светског првака. У клупским такмичењима знамење за европског шампиона је немерљиво с другима. Најзначајније признање за појединачно остварење јесте „Златна лопта”, коју „Франс фудбал” додељује од 1956, а ловор над ловорима је остао упркос томе што је Светска фудбалска федерација (Фифа) увела 1991. своју награду за најбољег играча у години (руку под руку с француским магазином ишла од 2010. до 2015).

Аргентинац Лионел Меси (35), капитен победника Двадесет другог светског првенства у Катару, први пут је подигао пехар за првака Европе у Паризу 2006. док још и није осетио драж играња на мундијалу (дебитовао је месец касније чак и голом у нокаутирању селекције Србије и Црне Горе у Гелзенкирхену са 6:0). Кроз три године с Барселоном се опет попео на фудбалски Мон Блан, а приграбио је и „Златну лопту”, првенац. У следећих 12 година неуморно је довлачио прегршт тих трофеја испред прага једне посебне ризнице, али није стекао право да у њу и ступи. Најзад је савладао последњи басамак. Сад је раме уз раме с осморицом претходника, овенчаних у сва три достигнућа, што је жеља сваког фудбалера. За небројено асова то су остали недостижни врхови. Умало и Месију други пут пред Монт Еверестом (финалиста у Бразилу 2014).

Први с троструком круном био је Боби Чарлтон. Кад је с енглеском репрезентацијом на Вемблију дотакао „Златну богињу”, припала му је 1966. и „Златна лопта”. Две године касније Манчестер јунајтед је постао први европски првак из Енглеске, а он је опет с „деветком” на леђима, тад и као капитен, допринео да се то деси с два гола у финалу против Бенфике, исто у храму „колевке фудбала”.

За разлику од Герда Милера и Франца Бекенбауера, следеће двојице у том ходнику славе, који су били европски прваци са Западном Немачком 1972, Чарлтон нема и ту титулу за државне тимове, јер је „Гордом Албиону” 1968. на Апенинима пут препречен оним чувеним голом Драгана Џајића у Фиренци, победоносним за Југославију на издисају утакмице полуфинала против светског шампиона. Нема је ни италијански ас Паоло Роси, који је звање најбољег за 1982. заслужио као јунак тријумфа „азура” на Мундијалу у Шпанији те године. А и њом се дичи Француз Зинедин Зидан (2000), последњи међу европским освајачима у галерији с девет легенди.

У години у којој је он с Реалом узео своју једину титулу клупског првака Европе (2002), Бразил је постао светски шампион рекордни пети пут, али и последњи. Пред њим је пало свих шест противника (с Турском сусрет и у групи и у полуфиналу). Први корак за улазак у друштво о којем говоримо начинили су тада Роналдињо, један од три кључна играча у тријумфу, и Кака, тек 20-годишњак, који је играо само 18 минута у дуелу с Костариком. Ривалдо, други међу најјачим ослонцима, већ је имао „Златну лопту” за 1999. годину. Сва тројица су европски прваци постали у потоњим годинама. Роналдо, најбољи стрелац шампионата у Јапану и Јужној Кореји с осам голова, један је од оних који није у изузетном клубу јер се никад није окитио европском титулом.

Роналдињо и Ривалдо, такође заједно с Роналдом, имају и трофеј за континенталног првака 1999 (Кака га није освајао), а само је Роналдињо с Атлетико Минеиром 2013. тријумфовао и у Купу ослободилаца (Либертадорес), јужноамеричком пандану водећем европском клупском фудбалском такмичењу. Аргентина, па с њом и Меси, тек је прошле године, први пут после 1993, била најбоља на Купу Америке.

До 1994. „Златна лопта” је ишла само у руке европских фудбалера, а онда је правило промењено. Почели су да је добијају и играчи из остатка света, који су стекли заслуге и у тимовима Старог континента, најпре. Либеријац Жорж Веа 1995, кад је између две клупске сезоне прешао из Пари Сен Жермена у Милан.

И да је тако установљено од почетка, друштво не би било шире за двојицу можда и најбољих свих времена. Бразилац Пеле, троструки првак света (1958, 1962, 1970), каријеру је посветио домаћем Сантосу. Дијего Марадона, најупечатљивији у претходном тријумфу Аргентине 1986, играо је у Барселони пре него што је она 1992. узела прву од пет титула првака Европе, а следеће четири су на Месијевим крилима, док му је затим с Наполијем, коме је донео једине две титуле италијанског шампиона (1987, 1990), највећи домет у Европи био тријумф у Купу Уефе 1989. године.

ИГРАЧИ С ТРИ НАЈВРЕДНИЈА ТРОФЕЈА

Боби Чарлтон (Енглеска)

Првак света: 1966.

„Златна лопта”: 1966.

Куп шампиона: 1968 (Манчестер јунајтед)

Франц Бекенбауер (Немачка)

Првак света: 1974.

„Златна лопта:” 1972, 1976.

Куп шампиона: 1974, 1975, 1976 (Бајерн)

Герд Милер (Немачка)

Првак света: 1974.

„Златна лопта”: 1970.

Куп шампиона: 1974, 1975, 1976 (Бајерн)

Паоло Роси (Италија)

Првак света: 1982.

„Златна лопта”: 1982.

Куп шампиона: 1985 (Јувентус)

Зинедин Зидан (Француска)

Првак света: 1998.

„Златна лопта”: 1998.

Лига шампиона: 2002 (Реал)

Ривалдо (Бразил)

Првак света: 2002.

„Златна лопта”: 1999.

Лига шампиона: 2003 (Милан)

Роналдињо (Бразил)

Првак света: 2002.

„Златна лопта”: 2005.

Лига шампиона: 2006 (Барселона)

Кака (Бразил)

Првак света: 2002.

„Златна лопта”: 2007.

Лига шампиона: 2007 (Милан)

Лионел Меси (Аргентина)

Првак света: 2022.

„Златна лопта”: 2009, 2010, 2011, 2012, 2015, 2019, 2021.

Лига шампиона: 2006, 2009, 2011, 2015 (Барселона)

Први јужноамерички стрелац у два највећа финала

С два гола у финалу Светског првенства у Катару Лионел Меси је постао и први јужноамерички фудбалер стрелац и у одлучујућој утакмици мундијала и на мечу за трофеј европског клупског првака. Као Барселонин ас мрежу Манчестер јунајтеда је по једном погодио и у Риму 2009 (2:0) и на Вемблију две године касније (3:1).

Ференц Пушкаш (Мађарска)

Мундијал 1954: Мађарска – Западна Немачка 2:3 (1)

КЕШ 1960: Реал – Ајнтрахт 7:3 (4)

Золтан Цибор (Мађарска)

Мундијал 1954: Мађарска – Западна Немачка 2:3 (1)

КЕШ 1961: Барселона – Бенфика 2:3 (1)

Герд Милер (Немачка)

Мундијал 1974: Западна Немачка – Холандија 2:1 (1)

КЕШ 1974: Бајерн – Атлетико 4:0* (2)

КЕШ 1975: Бајерн – Лидс 2:0 (1)

*поновљена утакмица пошто у првој није било победника (1:1)

Зинедин Зидан (Француска)

Мундијал 1998: Француска – Бразил 3:0 (2)

ЛШ 2002: Реал – Бајер 2:1 (1)

Марио Манџукић* (Хрватска)

Мундијал 2018: Хрватска – Француска 2:4 (1 плус аутогол)

ЛШ 2013: Бајерн – Борусија (Д) 2:1 (1)

ЛШ 2017: Јувентус – Реал 1:4 (1)

* голове у финалу Купа европских шампиона/Лиге шампиона за два различита тима дали у и Португалац Кристијано Роналдо (Манчестер јунајтед 2008, Реал 2014, 2017) и наш Велибор Васовић (Партизан 1966, Ајакс 1969)

Лионел Меси (Аргентина)

Мундијал 2022: Аргентина – Француска 3:3 (2)

ЛШ 2009: Барселона – Манчестер јунајтед 2:0 (1)

ЛШ 2011: Барселона – Манчестер јунајтед 3:1 (1)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.