Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Како Немачка уређује Балкан

На тајном састанку министра спољних послова Аустроугарске грофа Глуховског, са министром финансија будућим анектором Босне Бењамином фон Калајем, бившим министром финансија бароном фон Цвидинеком, шефом одсека у МИП-у фон Хоровицoм и конзулом бароном Шмукером, у бечком дворцу Шенбрун 17. новембра 1896. године, усвојен је план за спровођење поверљиве операције „Почетак једне енергичне аустроугарске интервенције у Албанији”

Све што, дипломатском офанзивом у име ЕУ, сада предузима Немачка за сређивање ситуације на Балкану, уз солидарност слабије Француске, подсећа на интересе Аустроугарске и тадашње Немачке. На плану свођења Србије на мали „пашалук” на рубу Турске империје, коју су подржавали у заједничкој подели Балкана.

На тајном састанку министра спољних послова Аустроугарске грофа Глуховског са министром финансија будућим анектором Босне Бењамином фон Калајем, бившим министром финансија бароном фон Цвидинеком, шефом одсека у МИП-у фон Хоровицом и конзулом бароном Шмукером, у бечком дворцу Шенбрун 17. новембра 1896. године, усвојен је план за спровођење поверљиве операције „Почетак једне енергичне аустроугарске интервенције у Албанији”. Констатовано је да је, пошто се ближи крај Османског царства и његово распарчавање, кључни интерес Аустроугарске да под њеном контролом остане тзв. албански простор. То значи да се онемогући Русији да, преко Бугарске, Србије или Црне Горе, има било какав утицај у овом делу Балканског полуострва. Зато треба, тајним акцијама и поткупљивањем албанских вођа, појединаца и племена, формирати независну албанску кнежевину под аустријским протекторатом.

У тајном Меморандуму о Албанији дефинисане су и границе те вештачке творевине: на северу – Црна Гора и Србија, на западу – Јадранско море, на југу – Первез, Јањина, Ђирокастра и Касторија, на истоку – Касторија, Монастир (данас Битољ), Охрид, Врање, Приштина и Нови Пазар. Тиме је утврђен план о великој Албанији, који данашњи Албанци још непрекидно сањају. У Аустрији је тада теза о латентном стварању „Велике Србије” послужила као разлог за борбу против националних покрета Словена и против српске и југословенске државе крајем 19. и почетком 20. века.

Дакле, територију која је дотле припадала Србији и Кнежевини Црној Гори и која је обухватала Косово и Метохију, али и Стару Србију до Солуна (будућу Македонију), а западним делом Грчкој, требало је тајним субверзивним акцијама и међународном дипломатском офанзивом одузети и поверити расутим и нејединственим албанским традиционалним фамилијским заједницама стварањем нове кнежевине (будуће државе) Албаније под аустријским протекторатом. Без обзира на то што су Срби са ових подручја,  уз помоћ војника албанског Скендербега српског порекла, извојевали велике победе над турском војском и ослободиле ова подручја. А да се Србији, која је тек на Берлинском конгресу 1878. године призната као независна држава, заувек онемогући излазак на било које море у Балканском региону (Јадранско, Егејско или Црно море).

Аустроугарска тајна офанзива се ефикасно спроводила кроз тадашње дипломатске канале и поткупљивањем и наоружавањем шиптарских  екстремних група, које би на терену ратовале против  власти двеју кнежевина Србије и Црне Горе и Српске православне цркве. Тај план је Аустроугарска, уз помоћ братске Немачке и незаинтересованих западних земаља Британије и Француске, успела да оствари. Немачка је касније, посредно или директно ратовала на Балкану (уз помоћ краљева немачког порекла на челу Румуније, Бугарске и Грчке) и успела да очува самосталност новостворене вештачке државе – Албаније. Српском народу и цркви су одузете територије, рудна и земљишна богатства, луке и излази на море, делови Метохије са Призреном, цркве и црквени поседи широм Косова и Старе Србије. Дакле, беба је створена такорећи вештачком оплодњом и зато је треба трајно, па и данас љуљати. Тако је отимање српских територија отпочело, а наставило се уз немачку подршку Румунији и Бугарској, па и Турској против Србије, у Другом балканском рату, касније у Првом светском рату, а кроз фашистичку СС Скендербег бригаду и у Другом светском рату.

Чини се да је у позадини и данашњих покушаја западних земаља, пре свега Немачке, да Србију разделе и омогуће одвајање  њених делова за албанске сепаратисте на тлу Србије, Северне Македоније и Грчке. Колико је самопроглашена вештачка албанска творевина тзв. Косово важна показала је 1999. од СБ УН неодобрена интервенција (сада НАТО) и 84 дана бомбардовања Србије, у којој је убијено преко 2000 српских грађана од којих чак 84 деце.

Дакле акција на отимању српске Аутономне Покрајине Косово и Метохија се наставља, уз прећутну подршку  ЕУ, па чак и традиционалног српског савезника – Француске. То је суштина тзв. француско-немачког предлога за решавање ситуације на КиМ – приморавање Србије да призна независност побуњене албанске популације из аутономне покрајине на српској светој земљи Косову и Метохији, као услов за било какву сарадњу или европски пут Србије.

Замислимо ситуацију да се становништво бивше Прусије или Лужички Срби у Немачкој, Корзиканци или Бретонци у Француској, побуне и затраже независност од Немачке, односно Француске, да ли би се ЕУ, са истом енергијом заложила за подршку тим народима? Да ли би остале земље ЕУ помогле ове слободарске побуне некадашњих независних племена, држава и покрајина? Како за такве идеје нема разумевања, а има за отимање Косова и Метохије са вишевековним српским црквама и државним и културним наслеђем?

Да ли је то уређена Европа којој тежимо? Шта о свему томе знају Урсула фон дер Лајен или Аналена Бербок, да би нам преуређивале вишевековну историју за коју су Срби, само у Првом светском рату против Аустроугарске и Немачке дали четвртину популације. И победили у том и Другом светском рату?  Можемо ли све то бацити у заборав и приклонити се отимачини наше територије, културног, историјског и економског наслеђа под притиском нових „инжињера европске географије”, а против интереса српског и других балканских народа.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Ovo je treci put da pokusavan da oborim '''teorije zavere'' ali redakcija ih ne dozvoljava. Zar nije vaznije da je citaoci ocene? Zavere su drugi oblik NAMERA. Namere is mogu vrednovati kao lose ,dobre, glupe ,itd. Navodjenje Austro Ugarske kao primer zavere dokazuje ''vrednost'' teorije gospodina Prvulovica. Od Austro-ugaskog carstva je ostala ''mala Austrija''. Nije to valjda bila NAMERA Austrije? Imamo i sopstven primer sa SRBIJOM ''UZASOM'' (uza Srbija) . Od kraljevine SHS pa do sada.
Jorge
Zamislite da svi promatraju Srbe kroz prizmu Miloševića i njegove politike. Tempus fugit.
Лена
Аутор је детаљно описао малигни утицај Немачке на Балкан у 20 веку. Данашња ситуација је мало другачија. ЕУ је створена да би у њој владао мир, који у Европи влада већ 78 година. ЕУ не жели да прими земље у стању замрзнутих конфликта, земље које се међусобно не признају, земље које нису регулисале своје односе и своје границе. Немачко-француски предлог тежи миру. Штета што аутор није предложио неко решење које би задовољило и Србе и Албанце и бар делимично приближило супротстављена гледишта.
evrvz
Lena, bravo za finu persiflažu.
Milen
Pa nije Austrougarska osamostaljivala ništa naše, tamo živi drugi narod koji bi pre ili kasnije dobio svoju samostalnu državu kao i svi drugi na Balkanu. I trudio bi se da sav svoj narod objedini u granicama svoje države, ponovo kao i svi drugi na Balkanu. Ili su to principi koji važe samo za Srbe, a za druge ne? Možda samo pametnije biraju pokrovitelje ekspanzije, ali ko je nama tu kriv ako ne mi sami?
asinus
Germani razumeju samo jezik sile, i to ne kriju. "Prvo Sila, a tek onda Pravo." Oto fon Bizmark
Sasa Jovanovic
Hteli ste da kazete da je kod nas pravo ispred svega ostalog?
Mališa
I na kraju se sami suoče sa silom u punom kapacitetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.