Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Србија и САД имају историјску прилику за јачање односа

Ако је интерес Србије даље развијање привреде, онда Србија треба да гледа на Запад. Утисак је и да америчка администрација има више разумевања за српску позицију него што је то случај са европским партнерима, било да је реч о Русији, било о решавању питања Косова
Изградња поверења: амерички амбасадор Кристофер Хил (Фото А. Васиљевић)

Србија и Сједињене Америчке Државе данас имају историјску прилику да обнове своје савезништво и постигну стратешко партнерство чиме би се Србија позиционирала као главни регионални партнер САД. Верујем да је и америчка администрација свесна значаја партнерства са Србијом у овом делу Европе, са највећом економијом западног Балкана и гарантом регионалне стабилности која се постиже економским повезивањем и сарадњом.

Од покретања иницијативе „Отворени Балкан”, која је још једна иницијатива регионалног умрежавања, могли смо да чујемо многе гласове против ње  због страха од некаквог српског света или српске доминације регионом. Ова теза не стоји пошто би Србија чак била у огромној мањини уколико би се све државе региона прикључиле овој иницијативи. Међутим, из региона се чују гласови оних који Србију желе да виде само као „лошег момка” и агресора јер су своје позиције изградили на наративима старим тридесет година. Чак и на Западу постоје интересне групе аналитичара који не желе да виде приближавање Србије Западу јер би се на тај начин опет срушили њихови наративи о Србији као главном савезнику Русије што није тачно уколико се погледају чињенице.

Оно што данас јесте битно и што је одговорност политичких елита у Србији јесте да се грађанима чињенично приближи значај сарадње са државама Европске уније и САД. Данас у Србији стасава нова генерација неоптерећена ратном прошлошћу која ради у компанијама са Запада, путује, зарађује, повезана је са светом и види бенефите припадања западном свету. Србија у складу са тим треба да препозна где су њени интереси данас и које би бенефите имала од јачања сарадње са САД. Ако је интерес Србије даље развијање привреде онда Србија треба да гледа на Запад. Утисак је и да америчка администрација има више разумевања за српску позицију него што је то случај са европским партнерима, било да је реч о Русији, било о решавању питања Косова.

У овом тренутку је битна изградња поверења са обе стране како би овај процес ушао у следећу фазу. Захваљујући свом таленту и знању, Срби су препознати као врхунски инжињери у свету, а посебно у Америци где ће вам свако рећи да познаје макар једног Србина који бриљира у својој области. Зашто не искористити постављене темеље сарадње које постоје између Срба и Американаца који су се повезивали деценијама. Сарадња између људи која постоји већ је довољан аргумент да се постигне стратешка сарадња између Србије и САД. За државе је много лакше да јачају своју званичну међудржавну сарадњу када она већ постоји међу људима и бизнисима.

Током недавног боравка у Америци имао сам прилику да многим Србима и Американцима представим иницијативу коју водим унутар фондације бившег директора „Гугла”, Ерика Шмита, а која је усмерена на јачање српско-америчких односа повезујући људе и бизнисе. Захваљујући свом таленту Србија данас има прилику да се у свету ребрендира као земља технологија и иновација. Америка може да нам буде партнер у бољем глобалном позиционирању док постоји велики простор за додатно привлачење америчких инвестиција и знања у Србију. Данас се отворио простор за јачање односа између САД и Србије и то треба искористити.

Карика за јачање односа може бити сарадња на пољу развоја технологија и иновације где америчке водеће компаније већ послују у Србији и запошљавају најталентованије српске инжињере. Очекивано би било да се сутра деси ефекат преливања знања и искуства у оснивање и развој домаћих стартапова који ће стварати додатну вредност која ће остајати у нашој земљи. Српска и регионална стартап сцена је у повоју и Београд има прилику да постане технолошки центар Југоисточне Европе. Прилив знања, талента и новца из Русије и Украјине може да убрза процес али све то треба поставити у један стратешки одржив оквир који би од Београда направио оно што се неколико година уназад дешава у Мајамију који се позиционирао као нови технолошки центар Америке након што су компаније почеле да напуштају Калифорнију.

Да би привреда могла да дише и да се развија неопходно је још више смањити порезе јер ће тај новац свакако отићи у буџет кроз отварање нових радних места и јачање куповне моћи грађана. Србија би на овај начин не само ојачала своју привреду и сарадњу са САД, већ и своју позицију у САД где више не би други креирали слику о Србији као што је био случај у прошлости већ бисмо ми били креатори своје слике и позиције. Зато у будућности још више треба радити на проналажењу адекватних модела повезивања људи.

Током боравка у Америци имао сам прилику да разговарам са бројним успешним Србима који имају добре намере да помогну својој земљи и њеној позицији у Америци верујући у значај ове сарадње. Чак и у разговору са Американцима и америчком администрацијом добијао сам исти одговор – наша врата за вас су отворена, имамо прилику да то искористимо. На састанку са Ериком Шмитом, који је био на челу компаније „Гугл” седамнаест година и направио од ње оно што јесте данас, разговарао сам о потенцијалима за јачање српско-америчких односа и отварању могућности  за наше људе.

Верујем да ће његова посета Србији, уколико успемо да је реализујемо, ставити печат на српско-америчку сарадњу и подизања видљивости Србије и свега што се данас у њој ради на пољу технологија и иновација. Директна авио-линија између Београда и Њујорка унапредила је повезивање бизниса и пословних људи, али и уметника и свих оних који из Србије раде у Америци или обрнуто. Успостављање директне линије до Чикага ће ову сарадњу подићи на још виши ниво, а уколико би се десила и директна линија до Мајамија то би могао да буде озбиљан подстрек за стратешко повезивање српских и америчких бизниса. Данашње спољнополитичко позиционирање Србије и отварање врата ка стратешком партнерству са САД могло би да отвори низ прилика за наше људе и привреду, а цео регион би имао користи од ове сарадње која би значила и нове америчке инвестиције у корак са реализацијом иницијативе „Отворени Балкан”.

Политиколог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко
Сарадња са САД увек, кад год је то на нашу корист. И сам радим за америчку компанију преко интернета, али то не значи да би и за тренутак толерисао пуцање на децу на КиМ зато што носе бадњак, или било коју другу ситуацију где американци зарад неке "сарадње" постављају ултиматуме на штету српског народа. Уколико они промене понашање према нама "наша врата су широм отворена".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.