Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Нови приступ Запада после нових отпризнавања Космета

Новим повлачењима признања, а после претходно потврђених 18 држава, Србија је остварила и комотну већину у Генералној скупштини УН чиме је приступање „Косова” ОУН додатно отежано чак и у форми посматрача (модел Палестине) у ситуацији када је приступ чланству преко СБ УН практично немогућ (Кина и Русија)
(Миланко Каличанин)

Koначно откривање имена земаља које су промениле став о косовској независности што је учинио председник републике Вучић у новогодишњем јавном обраћању, изазвало је посебну пажњу. А тек додатна информација да то није крај и да су могуће допуне списка у наредном периоду, појачану нервозу у политичким структурама у Приштини и Вашингтону. Оштре реакције опозиционих политичких структура и личности владајућем Самоoпредељењу, као и изјава саветника у америчком МСП господина Шолеа Гласу Америке пред посету региону да САД „кампању повлачења признавања независности Косова виде као одвраћање пажње, што није у духу проналажења пута напред” и да тако нешто није у складу са предлогом ЕУ о дијалогу који воде две стране, јер „то нас не приближава остварењу евроатлантских аспирација обе земље, што њихови лидери кажу да желе да учине. Желимо да се усредсредимо на то, а не на оваква одвраћања пажње”.

Наиме, са новим повлачењима признања, а после претходно потврђених 18 држава, Србија је остварила и комотну већину у Генералној скупштини УН чиме је приступање „Косова” ОУН додатно отежано чак и у форми посматрача (модел Палестине) у ситуацији када је приступ чланству преко СБ УН практично немогућ (Кина и Русија). Значајније од тога је чињеница да већина земаља на глобалној сцени оваквим ставом према питању КиМ и аргументима Србије у одбрани свог суверенитета и територијалног интегритета потврђује своју приврженост међународном праву и текућем важећем међународноправном поретку заснованом на Повељи и систему УН. Ово показује да се свет мења, да мултиполарност добија на тежини и да је Србија принципијелним ставом и одлучним ангажовањем на линији међународног права и принципа добила пуну афирмацију своје политичко-дипломатске стратегије у одбрани државног и националног интереса.

У овом контексту није случајно што из америчке администрације у последње време када говоре о подршци „Косову” истичу у први план „косовске регионалне, европске и евроатлантске интеграције” у смислу стратешког циља и интереса администрације. У ситуацији када потврда косовске државности не даје резултат на глобалном плану и када је одлучност Србије да брани национални интерес постојана, ово може бити сигнал и нове стратегије Вашингтона и запада за потврду интереса и циљева са „Косовом” и регионом уз додатно појачано ангажовање на посредничком плану („европски модел/план”, специјални изасланици, итд).

На овако нешто упућује нов приступ и опредељење да се државност „Косова” оснажи преко међународних организација (МО) у простору где трансатлантска алијанса има пуну контролу дакле у Европи без Русије и кроз НАТО. Отуда су и апликације „Косова” за Савет Европе (СЕ), ЕУ и најава потом за Партнерство за мир. У СЕ западне чланице које су признале „Косово” имају потребну већину у одсуству Русије и изричитог државноправног критеријума за пуноправно чланство. Тако је и улазак „Косова” у Савет Европе најизвеснији пробој ка некој потврди државности макар и у међународне организације где она већински није ни сада спорна. Међутим могуће је померање у оквиру трансатлантске алијансе где пет чланица ЕУ (Кипар, Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка) и четири НАТО-а (Шпанија, Румунија, Словачка, Грчка) не признају „Косово” са стратешком опцијом да оне промене став, што би отворило простор „Косову” према чланству у ЕУ и НАТО. Због оцене правог значаја ове операције треба имати у виду да је СЕ искључиво европска МО, без глобалног домета и ефекта и са знатно смањеним политичким значајем после проширења ЕУ и НАТО на исток Европе. До тог проширења је СЕ вршио важну функцију „чистилишта” за пун приступ евроатлантским интеграцијама, што му је и данас улога за преостале кандидате. Међутим, улазак „Косова” у СЕ не би ништа променио у статусном смислу и распореду снага на глобалном плану и у правцу пуног међународноправног субјективитета који гарантују само и искључиво УН.

Нови приступ западне алијансе диктира и нова констелација њених глобалних интереса  поводом упада Русије у Украјину и рата који има глобалну димензију у чему НАТО контекст и обухват и нашег региона имају посебан геостратешки значај. Зато и напред цитирани господин Шоле посебно наглашава „евроатлантске аспирације” у чему није једини. Уосталом убрзавање решавања косовског питања од стране западне алијансе са новом фреквенцијом специјалних изасланика у регион, а које амерички амбасадор господин Хил квалификује као искоришћавање „замаха” после превазилажења тензија крајем прошле године, илустрација је новог приступа и у конкретном оперативном смислу.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Autor piše kao da smo korak bliže nečemu. Čemu?
Онај Прави
Погледајте шта се ради Јерменији.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.