Град међу њивама

Уколико се запутите десетак километара северно од Пожаревца наићи ћете на пут на којем се кола једва мимоилазе. Пут, са којег можете видети и локалну депонију, води до термоелектране „Костолац”. Неком случајном пролазнику, ако такви овде уопште и постоје, учинило би се да осим масивног димњака који се диже у небо и њива које се простиру до хоризонта овде не постоји ништа друго. Међутим, између поља кукуруза извирују три бела шатора, један од другог удаљени по стотинак метара.

То су, за сада, пронађени остаци Виминацијума, римског града који се пре више од шеснаест векова простирао на површини од 700 хектара. Основан је у првим деценијама првог века, у почетку као војни логор на граници Римског царства и Дакије, а потом и као цивилно насеље. Најпре су се ту досељавале породице војника, да би временом град привукао мноштво трговаца, занатлија и других слободних људи. Почетком другог века Римљани освајају Дакију. Тиме Виминацијум постаје значајан трговачки центар који је спајао новоприпојену провинцију са остатком Римског царства. Град су посетили и многи римски цареви, као што су Трајан, Хадријан, Диоклецијан и Константин.

(/slika2)– Виминацијум је имао 30.000 становника. То би, по данашњим мерилима, био милионски град. Поређења ради, Помпеја је у то време имала тек 10.000 становника. Међутим, Виминацијум није имао ту срећу да буде затрпан одједном, па није ни тако очуван. Њега су 443. разрушили и опљачкали Хуни, а затим је кошава вековима наносила земљу, песак и прашину на зидине – прича Немања Мрђић, један од археолога који раде на истраживању овог локалитета.

Мрђић за неочуваност грађевина криви и однос Срба према историјском наслеђу. Пошто су остаци града дуго времена биле на површини земље, зидине су растуране како би се материјал употребио у неке друге сврхе. Чак је и деспот Ђурађ Бранковић наложио да се камени блокови из Виминацијума уграде у Смедеревску тврђаву.

Ни данас однос према археолошком благу није много бољи. Локални сељаци који су на својим њивама проналазили керамику и накит са налазишта продавали су их антикварима и колекционарима. На пијаци у оближњем Костолцу су се, током деведесетих, на тезгама могли наћи римски новчићи и делови каменог мозаика који су некада красили подове Виминацијума. Тако се знатна количина археолошког блага из Србије налази у иностранству, а не у нашој земљи.

Држава, такође, није била благонаклона. Наиме, термоелектрана „Костолац” је подигнута на некадашњем простору Виминацијума. Поред тога, тло је богато угљем, те се предлагало да се налазиште уништи како би се руда могла експлоатисати. Законом из 2002. године, Виминацијум је заштићен, али је ископавање угља дозвољено на локацијама некадашњег гробља које се налазило на ободима града. Све грађевине које су досад откривене, пронађене су на државном поседу. Нико са сигурношћу не може да предвиди шта се све још налази испод суседних њива, за које се чека да буду откупљене од сељака.

(/slika3)Спорадична археолошка ископавања на месту где се некада налазио Виминацијум спровођена су још средином XIX века. Међутим, озбиљнија истраживања почела су тек 1976. године, да би 2002. године, под руководством др Миомира Кораћа, археолози систематски почели да врше ископавања и реконструкцију некадашње римске колоније.

Виминацијум је од пре три године отворен за посетиоце. Заинтересовани тренутно могу видети капију војног логора, терме и маузолеј који је и најбоље реконструисан. Сва три локалитета су покривена белим шаторима како би се очувала од временских непогода.

У оквиру маузолеја постоји и подземни свет где се посетиоцима показују фреске којима су осликаване унутрашњости гробница. Приказани су различити мотиви, с обзиром на то да су Римљани били пагани који су временом прихватили хришћанство. Једна од најпознатијих фресака је слика младе имућне жене, која је због положаја руку и замишљеног погледа названа „античком Мона Лизом”. Поред слика, у маузолеју су пронађени накит и новчићи, али и стаклене посуде у које су жене лиле сузе док су оплакивале покојнике.

Експонати су тренутно део поставке Народног музеја у Пожаревцу и Београду. Ускоро би, међутим, требало да буду враћени на налазиште, пошто је у току изградња музеја Виминацијума. Осим музеја, гради се и научноистраживачки центар, а у плану су и смештајни капацитети на самом локалитету.

Поред тога, током следеће године би требало да, поред постојећа три, никне још један шатор. Наиме, тренутно се раде истраживања на месту некадашњег амфитеатра који ће кроз годину дана бити доступан и посетиоцима. У плану је да простор буде оспособљен за позоришне представе. Тиме би Виминацијум додатно обогатио свој културни програм.

Сенка Кораћ

--------------------------------------------------------

На Хадријановом трагу

У Виминацијуму је прекјуче одржана и промоција романа „На Хадријановом трагу”, у издању ИП „Филип Вишњић”. Ауторка Ивана Хаџи Поповић спаја наизглед неспојиве ствари – причу о прстену античког владара и исповести људи на чије је животе утицала Удба.

– Тајна кохерентност повезује оно што је било некада са оним што је сада. То може да се назове еротика простора. Када сам, захваљујући значајним ископавањима археолога Мишка Кораћа, више сазнала о Виминацијуму и његовом великом значају за ове просторе у прошлости, и мој однос према садашњости се променио – рекла је за „Политику” Ивана Хаџи Поповић.

------------------------------------------------------------------------

Ема Шаплен у „Римској ноћи”

На овом простору се одржавају „Римске ноћи”, манифестација која има за циљ популаризацију археолошког античког наслеђа пронађеног на територији Србије. Овогодишњу свечаност крунисаће наступ француске оперске уметнице Еме Шаплен који ће бити одржан у маузолеју Виминацијума 30. августа. Концерт ће бити пропраћен филмом о римским легионарима Срђана Радосављевића, чије је снимање недавно завршено на Великом Ратном острву у Београду. Улаз ће бити бесплатан, али ће посетиоци моћи да приложе донацију за наставак истраживања Виминацијума.