Не цвета цвеће „ни у Масково предузеће”

„Ово је наш рат, али смо препустили Украјинцима да се боре. Ако желимо да крену у офанзиву и поврате територију, онда морамо да им пошаљемо тенкове”, без много увијања је Тобијас Елвуд, председник Комитета за одбрану Доњег дома британског парламента, подржао намеру своје владе да Кијеву пошаље тенкове „челенџер”.

Порука овог ратоборног торијевца који каже да без страха треба погледати у очи Владимиру Путину посредно је била упућена Берлину. Украјински председник Володимир Зеленски одавно „сања” 300 западних модерних тенкова, и то пре свега немачких, који би преокренули рат. Кремљ упозорава земље НАТО-а да је испорука тешких оклопних возила „црвена линија” која ако се пређе може значити почетак општег рата.

ЧЕКА СЕ БЕЛА КУЋА: Олаф Шолц за сада нема намеру да се истрчи и међу првима пошаље немачке „леопарде” на украјински фронт. Можда јер не жели да подлегне хушкачком притиску Лондона и поруши и оно мало мостова с Русијом, ако их је још уопште остало. Два немачка званичника за „Политико” откривају да Шолцова позиција о слању немачких тенкова зависи од одлуке Џозефа Бајдена. Али и Американци који не штеде доларе када је у питању војна помоћ Украјини за сада о овом питању мудро ћуте.

У холандску луку Влисинген искрцана је тешка америчка војна опрема, међу којом су и тенкови. Али, „абрамси” на велику жалост Кијева за сада иду у Пољску и Литванију како би ојачали источно крило НАТО-а.

Пентагон оклева да испоручи ове убојите „оклопне звери” Украјини пре свега из логистичких разлога. Једна тенковска дивизија „абрамса” дневно може да потроши чак 600.000 галона (2.270.000 литара) горива, кажу у америчком министарству одбране.

Упркос томе, Дмитри Кулеба сматра да Немачка само „тврди пазар” и да ће пре или касније пристати да им пошаље „леопарде”. Поготово од када је и Париз најавио да ће у року од два месеца Украјини послати лаке борбене тенкове АМX 10-РЦ.

БАЈДЕНОВА АФЕРА: Да ли је Доналд Трамп нешто „знао” када је у августу прошле године преко своје друштвене платформе упитао: „Када ће ФБИ извршити рацију у многим домовима Џоа Бајдена, можда чак и у Белој кући?”

Бивши амерички председник је то упитао пошто му је полиција у вили на Флориди пронашла више од 300 докумената са ознаком „строго поверљиво”.

Али, сензационално откриће државних поверљивих докумената у бившим канцеларијама Џозефа Бајдена у јавности је наметнуло питање да ли је Трамп једини „негативац”. Нова афера је довело у незгодан положај шефа Западног крила и прети да прасте у озбиљну политичку кризу. Упркос чињеничним и правним разликама ова два случаја, откриће да су и код Бајдена пронађени „осетљиви” папири могло би да поткопа покушај да се Доналд Трамп оптужи за неовлашћено складиштење државних тајни.

Илон Маск више није најбогатији човек на свету: на отварању „Теслине” гигафабрике поред Берлина (Фото EPA-EFE/Christian Marquardt)

Због открића још једног депоа тајних докумената на другој локацији које датирају из времена док је Бајден био потпредседник, републиканци су почели да се жале како се према Трампу поступа неправедно, јер његов случај истражује специјални тужилац. Америчком шефу државе је додатну главобољу донело сазнање да је Универзитет у Пенсилванији, где је домаћин био „Пен Бајденов центар”, у којем су нађени тајни документи, примао годинама кинеске донације од више десетина милиона долара.

„СРЕЋКО МАСК”: Најнеобузданији визионар данашњице с Мидиним додиром да све што дотакне претвара у енормни финансијски успех, одавно је говорио да је „бити предузетник налик једењу стакла и гледању у амбис смрти”.

Изгледа да је Илон Маск био у праву. Питање је да ли ће власник „Тесле”, „Спејс икса” и „Твитера” икада више моћи да поново буде најбогатији човек на Земљи. Пошто је Маск ушао Гинисову књигу рекорда као највећи губитник у историји, јер је од новембра 2021. до децембра 2022. изгубио око 165 милијарди долара, могао би сада да се послужи већ култном репликом Срећа Шојића из филма „Тесна кожа”: „Не цвета цвеће ни у наше предузеће.”

Кључни фактор за оволики губитак Масковог новца био је крах акција „Тесле”, које су од 1. децембра пале 39 одсто. Стивен Дајмонд, професор права на Универзитету у Санта Клари, пита се да ли ће Илон Маск заиста дозволити самоуништење ове легендарне америчке компаније. Дајмонд за „Блумберг” каже да је Маску „замућен ум” да види шта ради. Како објашњава, с „Твитером” је одгризао више него што може да сажваће и сада је финансијски заробљен.

РЕЗЕРВА: Све што нису могли да сазнају у „Нетфликсовој” серији „Круна” о проблематичним односима чланова династије Виндзор, пасионирани фанови британске краљевске породице сада траже у мемоарима принца Харија „Резерва” (Spare), који обарају све рекорде. За жељне да претурају по „прљавом вешу” славних војвода од Виндзора, открива пикантне детаље: чиме се дрогирао, како је са 17 година изгубио невиност, зашто је облачио нацистичку униформу, о сеансама са видовњакињом, преко туче са старијим братом до оптужби да је Камила одавала породичне тајне...

Али, Хари, који се жали да је рођен као „резерва”, за случај да се нешто деси брату Вилију, у исповести је прекршио и војни кодекс – похвалио се да је 2012. године у Авганистану убио 25 талибана, што је изазвало негативне реакције Кабула, али и британских војних ветерана. Хари објашњава да не осећа ни најмању срамоту због тога јер их није видео као људе већ као фигуре на шаховској табли.

Пуковник Тим Колинс, пензионисани ветеран из Авганистана, поручио је Харију: „Тако се не понаша у војсци. Ми не ударамо рецке на кундаку пушке.”