Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ХРИСТИЈАН МИЦКОСКИ, председник ВМРО-ДПМНЕ

„Политика” је важан извор информисања у региону

Због живота наших грађана и наше будућности треба да радимо на изградњи мира овде и да на тај начин допринесемо миру у Европи
(Фото М. Спасојевић)

Специјално за „Политику”

Скопље ‒ Својим постојањем „Политика” је прошла све тестове времена и изазове које оно носи. Могу да вам честитам на истрајности и професионалности. „Политика” је данас један од најрелевантнијих извора информисања о стању у Србији, али и у региону. Са те тачке гледишта, свакако да ваш медиј доприноси ближој сарадњи двеју држава, али наравно да постоји простор за још већу и интензивнију сарадњу на пољу преношења информација о актуелним дешавањима. Пре свега, требало би размислити о томе да „Политика” поново буде доступна македонским читаоцима, не само преко веб-сервиса, као што је сада. Такво умрежавање не може бити штетно, а доступност већег броја информација свакако ће бити корисна, каже у разговору за наш лист уочи Дана „Политике” Христијан Мицкоски, председник ВМРО-ДПМНЕ.

„Кад је реч о сарадњи између наших двеју земаља, такође има простора за унапређење, посебно на пољу инфраструктуре, енергетике и економије уопште. Требало би се посебно усредсредити на пројекте који би допринели бољем животу наших грађана и њиховој перспективнијој будућности. Изградња боље железничке и путне везе између ове две земље и гасоводне везе која ће гарантовати енергетско повезивање – услов је за веће благостање грађана Србије и Македоније. Наше земље имају традиционално добре економске односе, Србија је један од наших најзначајнијих економских партнера. Доста смо ломили копља за историју и политику, време је да се такмичимо ко ће направити бољи економски и инфраструктурни пројекат који ће нас више приближити комшијама”, каже Мицкоски.

Сведоци смо великих промена светског поретка, које су, нажалост, покренуте ратним сукобом. На који начин мир може да исплива из вртлога ових дешавања на светској политичкој сцени? Да ли је ово шанса за мале државе, попут Северне Македоније и Србије, које, заједно с Албанијом, припадају иницијативи „Отворени Балкан”?

Македонија, као ни Србија ни Албанија, у овим процесима није одлучујућа снага. Оне морају бити веома опрезне и заступати своје интересе који стратешки одговарају овом региону. Од нас не зависи ништа на том плану, али је, свакако, битно да се подрже стратешки процеси који би обезбедили мир. Ова тешка времена за Европу и свет траже пуно мудрости, хладне главе и пажљиве изјаве. Ми са ових простора знамо шта значи разор који носе ратови и које последице остају након тога. Сачувај нас боже таквих времена!

Ми смо мале земље од којих не зависе многи глобални процеси, али одлуке које носе политичари ових процеса пуно утичу на животе наших грађана. Управо због живота наших грађана и наше будућности треба да радимо на изградњи мира овде и да на тај начин допринесемо миру у Европи. Један такав процес помоћи ће да изађемо из овог вртлога, као што сте рекли, заједно, без већих последица. Јединствена шанса која се нуди Македонији, Србији и Албанији у овој кризи јесте да покажемо да смо научили лекције из прошлости и да градимо бољу заједничку будућност.

Северна Македонија ове године председава ОЕБС-у и Јадранској повељи. Чланица је НАТО-а и води политику усаглашену с политиком ЕУ. На који начин ћете се залагати за мир у свету и коју стратегију ћете препоручити као парламентарна опозиција, с обзиром на то да је Русија та која води специјалну војну операцију на територији Украјине, а чланица је ОЕБС-а и УН?

Македонија је одредила свој стратешки смер. ОЕБС је колективна организација и, као таква, ниједној земљи не оставља простора за солирање. Приоритет у периоду који следи јесте да сви заједно радимо на миру у Европи и свету. Мир нема цену. Очекујем да ће Македонија и све земље чланице ОЕБС-а радити на томе да се заустави рат у Украјини. Недопустиво је и незамисливо да се ратује у 21. веку, да се ломи суверенитет једне земље и да се оспорава њен интегритет. То је почетна тачка. Ми верујемо у ове принципе и сматрамо да енергија треба да се усмери ка изградњи комуникационих канала и сарадње ради постизања мира, а да притом ови постулати не буду погажени. Боље је да се преговара годинама него да се води рат макар и један дан. Решења су увек у разговорима, а не у сударима.

Како видите даљи развој европских интеграција западног Балкана и Републике Северне Македоније?

Копенхашки критеријуми – то је мој одговор. Евроинтеграције било које земље не треба да буду условљаване субјективним политичким критеријумима, већ искључиво треба да зависе од општих и објективних критеријума који су важили за све. Непринципијелност рађа неправду, а неправда рађа фрустрације и апатичност код грађана. Земље западног Балкана имају озбиљан изазов испред себе да би достигле копенхашке критеријуме, иако сам уверен да су далеко припремљеније у овој фази него што су биле друге земље кад су приступале ЕУ у прошлости. Имамо озбиљан изазов: да се бавимо борбом против организованог криминала, владавином права, економским и социјалним темама које ће нас приближити европским вредностима. То је био наш домаћи задатак на који је требало усмерити капацитете и енергију.

Наставак европских интеграција Северне Македоније зависи од испуњења бугарског услова, тј. француско-немачког предлога за решење спора између РСМ и Бугарске, што подразумева поновну промену Устава РСМ. Због чега се не слажете с променом Устава и захтевате ванредне парламентарне изборе?

Поновићу, енергију треба да усмеримо ка испуњењу европских стандарда. То је оно што нам је приоритет – зато што ће то побољшати живот народа и приближити нас Европи. Ја верујем у теорију мандата, а то значи да једна партија на изборе излази с програмом и обећањима својим гласачима, на чему ће радити у наредном периоду. У Македонији на задњим изборима нико није добио мандат да мења Устав – то ниједна партија није предочила у свом програму. Зато сматрам да су превремени избори једини начин да грађани кажу шта мисле и како мисле да се Македонија креће у наредном периоду. Додао бих да по последњем мерењу јавног мњења око 60 одсто народа није задовољно радом владе и њеном политиком. Нису задовољни економијом, правном државом и испуњењем европских критеријума. То је разлог више зашто треба да имамо изборе на којима ће се одлучити о новој влади, која ће добити мандат од грађана за решавање проблема и изазова. У супротном, Македонија губи време. Уколико се избори не одрже, ми као држава нећемо видети ништа другачије од оног што гледамо последњих пет-шест година, док ова влада СДСМ управља државом. Зато је потребно да имамо изборе, нов мандат, нову владу и јасно усмеравање земље ка сигурнијој будућности.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zvonko
Redovito čitam Politiku ali gospodine Hristijan Mickoski list Politika ne"izlazi" na Marsu nego u Srbiji te mora zadovoljiti puno kriterija "objektivnosti" .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.