Још четрдесетак километара до краја саобраћајног прстена

На будућем тунелу „Бели Поток” на сектору 6 Обилазнице око Београда савладана је једна тунелска цев, док би исти посао на другој, паралелној цеви, требало да буде обављен у току ове недеље. На тунелу чија ће дужина бити око 360 метара и који је један од најзахтевнијих на сектору 6 цеви нису пробијане, како се често ради, већ су грађене системом такозваног отвореног ископа. Тунел је тако рађен јер на овом делу обилазнице је лоше земљиште, косине које се одроњавају. Како би се заштитиле, урађени су раније шипови као потпора.

Како је у току обиласка ове локације истакао Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, уграђено је 10 тона арматуре, као и 10.000 метара кубних бетона.

Сектор 6, од Стражевице до будуће огромне саобраћајне петље Бубањ поток, дугачак је 9,6 километара и он је део деонице Б обилазнице која се гради годинама. Почетак последњих радова на деоници Б од Остружнице ка Бубањ потоку свечано је обележен у јулу 2018. када је најављено да ће сав посао до нове петље код Бубањ потока, који су добили „Пауер Чајна” и „Азвирт”, бити готов за тачно 36 месеци, односно до лета 2021. Да је то амбициозан рок постало је јасно врло брзо.

Комплетан сектор 4 од Остружнице до Орловаче, дуг око 7,7 километара, у саобраћај је пуштен у току 2021, а сектор 5, дуг 3,1 километар, са другом тунелском цеви „Стражевица” тек уочи прошлог лета. „Петица”, иако најкраћа, како су нам у „Пауер Чајни” објаснили у току патроле на обилазници прошлог лета, била је најкомпликованији сектор који они раде јер су на њој морала да се граде два висока вијадукта од по 30 метара, мост који премошћује долину Кијевског потока и мост који премошћује долину Топчидерске реке.

На потезу од Остружнице до Бубањ потока радови су, навели су тада у „Пауер Чајни”, померани и због непредвиђених околности и изазова на терену. Међу њима је било решавање проблема код петље „Авала” у чијој непосредној близини су насеља Раковица Село и Бели Поток – проблем у вези са канализацијом и фекалним испустима који су се деценијама сливали у овај део трасе сектора 6, као и питање експропријације и расељавања у том делу.

Према последњим најавама и после више продужетака, радови на потезу од Остружнице до Бубањ потока биће готови у јуну, скоро пуних пет година откако је свечано обележен њихов почетак.

Када се овај посао заврши, како је истакао министар Весић, тада ће се стећи услови да се потпуно измести транзитни саобраћај из центра Београда.

Али, колико год последњих година званичници причали о коначном завршетку обилазнице после више од 30 година од почетка њене градње, тачка на њу никако неће бити стављена овог лета. Комплетна деоница од Батајнице до Бубањ потока и те како је важна због измештања транзитног саобраћаја из центра престонице, али ништа мање битна није ни деоница обилазнице чија комплетна градња тек предстоји, деоница Ц од Бубањ потока до Панчева, дуга 31 километар. На њој ће бити грађен друмско-железнички мост код Винче, који је врло битан јер ће се изградњом железничког коридора на обилазници коначно стећи услови да се трајно из центра града измести транспорт опасних материја који се кроз градске железничке тунеле ноћу „привремено” превозе већ готово пет година, односно од јула 2018. године.

Како је претходних дана указао Весић, ради се на уговарању последње деонице обилазнице, од Бубањ потока до Панчева. Ако не буде великих заокрета у односу на раније најаве, и тај део би требало да граде Кинези.

Колико ће градња 31 километар дуге деонице трајати – не зна се. Али, ако се зна да скоро пет година траје градња деонице од Остружнице до Бубањ потока, на којој је пре почетка актуелног посла већ постојао полупрофил ауто-пута од Остружнице до Стражевице, јасно је да ће знатно више посла бити на деоници Ц. Осим тога, део од Остружнице до Бубањ потока са приступним везама дуг је око 20 километара, односно за 11 километара краћи је од оног који треба да се гради од Бубањ потока до Панчева. На све то, на уму ваља имати и да ће и на последњој деоници такође бити тунела (први већ код Бубањ потока), надвожњака, вијадуката, мостова, а притом мораће да се води рачуна и о археолошком наслеђу у зони будуће деонице Ц.