Заувек смрзнуто сећање на једно лето

Много година након врелог лета које је измакло контроли, Ева се са леденим блоком у задњем делу аутомобила, из Брисела у којем живи, враћа у једно фламанско село у којем је одрасла. Усред зиме, она се суочава са својом прошлошћу и са својим мучитељима – и ово би био кратки синопсис узбудљивог и убедљивог белгијског дебитантског филма „Када се растопи” познате фламанске глумице Фирле Батенс, која је своје импресивно редитељско умеће управо светски премијерно представила на фестивалу „Санденс” у Америци.

Занимљиво је и нимало неважно што је Батенсова за свој редитељски деби одабрала да, уз неопходне интервенције, заправо екранизује роман-бестселер „Растапање” белгијске књижевнице Лизе Спит, који је преведен у више од 15 земаља. И да то учини храбро и одлучно и изненађујуће зналачки. Пред гледаоцима на „Санденсу”, и свима онима којима је „Када се растопи” био доступан онлајн, појавио се филм који удара право у плексус. Филм за све оне који свој бол закопавају дубоко у себи, на месту где га нико не види док их изнутра нечујно изједа. А управо је то случај са јунакињом Евом – жртвом сексуалног напаствовања у раном детињству. Фирла Батенс каже: „Тихи људи често имају најгласније умове, само их ми једноставно не чујемо. Или, не слушамо довољно добро”, и управо негде на томе и лежи суштина њеног филма. На жртви која је принудно предуго заробљена у својој тишини – не својом жељом већ из немогућности да се било коме обрати јер је као дубоко повређено дете била окружена неразумевањем и одбацивањем и прикривањем истине од стране одраслих који су јој били најближи. Уз то, ту је и та огромна бол изазвана издајом својих најближих пријатеља из детињства...

Објашњавајући како је уопште дошла на идеју да за свој деби одабере филмску адаптацију романа Спитове, Фирла Батенс је рекла: „Пре неколико година тај роман ми је дат са поруком ’Прочитај јер мислим да то треба да режираш’, а била сам усред снимања једне телевизијске серије и помало запањена овом стварно неуобичајеном идејом. Нисам имала никаквог искуства у уметности филмске режије, али сам потајно имала тај свој скривени сан. Након више година рада на сценарију и претварања ове приче у сопствену креацију, створила се нада да ће мој филм повести гледаоце на Евино путовање као осетљивог детета које жели да буде вољено, као и крхке младе одрасле особе, која покушава да преживи у огромном свету који се често своди на отпорност, успех и примећеност. Дира ме бескрајна Евина потреба за љубављу, пажњом и разумевањем и њено смрзнуто, непријатно стање које јој не омогућава да даје и прима све ово. Ева постаје сопствени непријатељ и непријатељ свих других.”

И филм Батенсове, баш као и роман Спитове, има форму шокантне хронике одрастања. Сама прича дубоко и немилосрдно урања у детињство, показујући колико догађаји из тог раздобља могу утицати на остатак живота. Сама радња се вешто преобрће из садашњости у прошлост (реч је о двојној временској линији), догађаји се откривају постепено, баш као што се постепено гради и напетост која кулминира на самом крају и романа и филма. Фирле Батенс пажљиво одржава равнотежу између трилера и приче о одрастању док непоколебљиво истражује људску природу у њеном најсуровијем облику, користећи визуелно наративне контрасте између лета и зиме, врелине и леда, безбрижности и тешке бриге. Отвара се свет окрутности деце једне према другима, вршњачког насиља и хормонских дивљајућих удара, али и свет шокантног саучесништва одраслих са тим својим недостатком инстинкта да заштите своју децу и са равнодушношћу произашлу из саможивости.

 Филм „Када се растопи” Фирле Батенс, није од оних оптимистичких филмова у којима прича о трауми води ка коначном излечењу. Редитељка је више заинтересована да прикаже дугорочне, чак и доживотне последице разорних догађаја из детињства који се пречесто банализују или гурају под тепих. Реч је о моћном филму пуном изазовних етичких питања на које нема лаких одговора. Изазива нелагоду, али и покреће важну дебату и као такав заслужује да га види широка публика...