Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Феномен фотографије у графици

На увођење фотографије у графички дизајн утицао је развој штампарске технологије шездесетих и седамдесетих, док у графици такође долази до модернизације, јавља се сито-штампа, прича кустос Грегор Дражил
Грегор Дражил (Фото: Уршка Бољковац, Архив МГЛЦ), Дарко Славец, из циклуса „Човек и свемир”, 1979.

Поставка која баштини умреженост фотографије, графике и графичког дизајна на просторима Србије и Словеније седамдесетих година прошлог века била је премијерно приказана у Међународном графичком ликовном центру (МГЛЦ) у Љубљани од априла до јуна прошле године, а последњег њеног месеца могла је да се види у Галерији Графичког колектива и то у делимично измењеном облику. Будући да је на нашој ликовној сцени овај изложбени подухват, за који су „криви” кустоси Грегор Дражил и Луција Шутеј (Љубљана) и Љиљана Ћинкул (Београд), оставио трага – а како и не би јер је реч о времеплову у занимљиве шездесете и седамдесете – изложба је била повод за додатан разговор са Дражилом о овој теми.

Ова групна изложба настојала је да расветли феномен фотографске слике и фотографског мишљења у графици и графичком дизајну и то у добу када коришћење делића или целих фотографија убрзо постаје популарна изражајна техника, која се може пратити кроз крај шездесетих година прошлог века и кроз целе седамдесете па и касније. И на њој су могли да се виде аутори који су на ту тему имали шта да кажу посредством својих дела, избор је био веома визуелно разноврстан.

– Током припреме изложбе открили смо доста занимљивих, али можда мање „познатих” аутора, један од њих био је Цвето Злате, који је око 1980. направио изврсна дела у којима је сито-штампу спојио с фото-колажом. Будући да до сада нисмо говорили о продукцији „xerox” у којој се, као и у сито-штампи, фотографија често појављује, истакао бих стваралаштво уметника Изтока Осојника, чији стриповски рад из 1982. није био приказан на поставци, али је репродукован у каталогу. Напоменуо бих и поп-арт сито-штампе Богослава Калаша из 1971. и графике Харалда Драушбахера из 1971, а међу онима из графичког дизајна истицао се рад Матјажа Випотника – прича нам Дражил.

И одмах одговара и на наше питање – будући да је фотографија прилично стар медиј, зашто се тек крајем шездесетих година прошлог века догодило да она уђе у поље графике, графичких истраживања и графичког дизајна?

– На увођење фотографије у графички дизајн снажно је утицао технички развој, односно развој тадашње штампарске технологије. С друге стране, у графици у овом раздобљу такође долази до модернизације, наиме јавља се сито-штампа. Ова испрва индустријска техника почиње тада да се користи и за уметничку производњу. Сито-штампа је врло брзо постала популарна, између осталог и зато што је у овој техници врло једноставно пренети фотографску слику на графички лист. А ако говоримо о томе зашто су уметници уопште имали жељу да користе фотографију, одговор морамо потражити у духу времена које је било изразито наклоњено експериментисању, одмицању од устаљених образаца уметничког стварања. Поп-арт и сродни трендови у први план уметничких истраживања стављају разматрање вештачки створених граница између високе и популарне уметности, између уметничког и корисног, између масовног и јединственог. Негде у том контексту новог ликовног израза, коришћење фотографске слике нашло је своје место у графици (као и у сликарству).

Инсерти фотографског карактера на посебан начин обогатили су графички медиј и то у великој мери, како наш саговорник истиче, и одваја на који је то тачно начин било могуће видети у графици, а на који у графичком дизајну.

– У оним најбољим примерима употребе фотографије у графици губимо осећај за наративност фотографије. Понекад се користи „уметничка” фотографија, која је сама по себи занимљива, а коју уметник бојама или на неки други начин обрађује и изврстан пример за то је стваралаштво Душана Пириха Хупа. С друге стране, уметник често користи иначе незанимљиву, свакодневну фотографију и ауторски је уграђује у композицију, тако да фотографија служи ширем ауторовом концепту. Трећи начин је када уметник користи познату, односно иконичну фотографију и поиграва се њеним значењима, као што је то радила у раним радовима Адриана Мараж. Када је реч о графичком дизајну, који осим уметничке има и практичну вредност, мислим да је важно нагласити да је увођењем фотографије дизајнер добио прилику обратити се гледатељу или кориснику с потпуно „реалистичним” средством, тј. сликом која је израван одраз вањскога света. На плакату за, на пример, изложбу неког архитекте дизајнер је могао употребити фотографију конкретне архитектуре, односно зграде, и на темељу тога градити поруку плаката, а мајсторство се огледало у томе да се дата фотографија уклопи на оригиналан начин – објашњава Дражил.

На крају он истиче да је у овом случају било речи о пројекту који је настојао да премости границу између уметничке графике и графичког дизајна, као и границу између „мејнстрим” уметности и алтернативне продукције, пошто је циљ био подсетити на то да одређени феномени нису ограничени на једну врсту продукције, већ да се појављују у ширем подручју визуалне културе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.