Васкуларни ултразвук открива болести крвних судова
Васкуларни ултразвук представља неинвазивну дијагностичку методу која се користи за преглед крвних судова. Приликом прегледа, ултразвучни таласи се рефлектују од ћелија крви што омогућава да се одреди брзина њиховог протока. Ултрасонографски преглед је брз, за болесника безболан, безопасан и комфоран, за здравствени систем земље, односно пацијента, јефтин, и уједно је прецизан, што је једнако важно за лекаре и за пацијенте.

Како истиче др Драган Васић, специјалиста интерне медицине и ангиологије и шеф ултразвучне дијагностике Клинике за ендоваскуларну и васкуларну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, испитивања су везана за крвне судове врата, горњих и доњих екстремитета, као и абдоминалне аорте и доње шупље вене.
– Реч је о ултразвучној дијагностици магистралних крвних судова и конзервативним приступом лечења из области ангиологије, извођењем мини инвазивних процедура венског система. Раде се васкуларна истраживања, цереброваскуларна, преглед периферних артерија и артериовенских фистула, преглед вена руку и ногу, доње шупље вене и абдоминалне аорте, такозвани дуплекс скен бубрежних артерија. Доплер ултразвуком можемо дијагностиковати повреде артерија, контролисати стања након оперативног и неоперативног лечења крвних судова – појашњава др Васић.
За ултразвучни преглед није неопходна посебна припрема пацијента, изузев за преглед крвних судова у стомаку и абдоминалне аорте, када је потребно да пацијент не узима храну осам сати пре прегледа.
– Мислим да је потребна већа контрола и лиценцирање лекара који се баве ултрасонографијом. Шире посматрано, ултразвучном дијагностиком се бави највећи број лекара након „тродневног теоријског курса” што доводи до великог броја погрешних ултразвучних налаза. Потребно је поставити стандарде за акредитацију лабораторија и лекара, пре свега, одређивањем минималног броја прегледа на годишњем нивоу и компарацијом са ангиографским и интраоперативним налазом. У већини земаља Европске уније за добијање лиценце лабораторија за ултразвучну дијагностику потребно је обавити 100 прегледа годишње, а највећи број налаза, више од 95 одсто, треба да корелира са ангиографским налазом или магнетном резонанцом. Најадекватнија је корелација са интраоперативним налазом – сматра др Васић.
Једна од важних дијагноза која се може поставити уз помоћ колор-доплер апарата је каротидна болест. Ултразвук каротида се ради да би се пронашле сужене каротидне артерије, које повећавају ризик од можданог удара. Наш саговорник каже да рана дијагноза и лечење сужене каротидне артерије могу смањити ризик од можданог удара. Ултразвуком каротида процењује се проток крви, постављање и ефикасност стента, који се користи за побољшање протока крви, а може се предвидети коронарна артеријска болест мерењем дебљине каротидне артерије и проценом карактеристика плака.
Веома је значајно и случајно откривање анеуризматске болести трбушне аорте. Зато је превенција веома важна.
– У највећем броју случајева се постојање трбушне аорте открива случајно током рутинског прегледа лекара опште медицине или рендгенског прегледа због сумње на постојање других болести. Ултразвук абдомена је најчешћи тест за дијагнозу анеуризме абдоминалне аорте. Скрининг анеуризме абдоминалне аорте је потребан за особе мушког пола, који имају од 65 до 75 година и који су пушачи, али и за мушкарце истих година који никада нису пушили, али имају друге факторе ризика и породичну историју анеуризме – наводи др Васић.
Колор-доплером се може поставити и дијагноза варикозне болести, тромбоза површних и дубоких вена.
– Дуплекс ултрасонографија је стандардни дијагностички тест за процену стања проширених вена, венских рана и реконструкцији вена које су затворене услед угрушка, као и за синдром горње шупље вене. Такође је златни стандард за откривање тромбозе у површним и дубоким венама. Ултрасонографија је неопходна при третману вена топлотом помоћу ласера, хемијском склерозацијом лепком или пеном – напомиње наш саговорник.
Он подсећа да већ две године постоји револуционарни напредак у терапијском приступу коришћења ултразвучних таласа, за потпуно неинвазивни третман аденома штитасте жлезде, варикозног синдрома, промена на дојкама, метод која подразумева интервенцију без увођења катетера, хемијских инјекција или хируршких резова. Васкуларни ултразвучни третман вена подразумева неинвазивно роботичко решење, који има бројне бенефите за специфичне индикације, код пацијената са вијугавим венама, без ризика од пробијања вене катетером, код пацијената са проблемима са згрушавањем крви, погодна је за пацијенте са ранама, без ризика од инфекције.
– Према тренутно доступним подацима, наша земља се налази на другом месту у свету по смртности од кардиоваскуларних болести, одмах иза Русије. Главни циљ је рано откривање болести крвних судова, превенција појаве шлога, гангрене, као и пуцања трбушне аорте – закључио је др Васић.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.