Среда, 08.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрватски суд истражује усвајање деце из Африке

(Фото/EPA-EFE/NIC BOTHMA)

ЗАГРЕБ - Председник Врховног суда Хрватске Радован Добронић истражио је поступке хрватских судова у вези са усвајањем деце из Демократске Републике Конго утврдивши да је у тим поступцима поступало 16 судова и да није било одбијајућих одлука, саопштено је данас у Загребу.

Повод за реакцију суда је случај из Замбије у којој су четири брачна пара из Хрватске ухапшена почетком децембра због сумње да поседују лажна документа о усвајању четворо деце из ДР Конга.

У саопштењу Врховног суда наводи се да прибављени подаци свих општинских судова у раздобљу од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2020. године показују да су судови поднете предлоге за усвајање деце прихватили и да није било одбијајућих одлука, осим што је у једном случају предлог био повучен, па је поступак признања обустављен.

Судови који су одлучивали о усвајању, надлежност су темељили на Закону о међународном приватном праву, према којем је сваки суд којем је поднет предлог био надлежан за одлучивање с обзиром да предлагатељи имају уобичајено боравиште у Републици Хрватској односно имају њено држављанство.

Из образложења, како се наводи, произилази да хрватски судови нису посумњали у веродостојност одлука судова ДР Конга и да вероватно због тога нису спроводили посебан поступак испитивања њихове веродостојности (легализација).

Судови су тако спроводили ванпарнични поступак признања стране судске одлуке, према општим правилима о признању страних судских одлука.

„Може се закључити да у овом делу постоји одређена правна празнина и ради отклањања те правне празнине, све док не буду донете одговарајуће законске измене и допуне Врховни суд је 5. јануара донео Препоруку којом је препоручен начин поступања који би узео у обзир специфичности поступка усвајања детета”, наводи суд.

После више од месец и по од хашења у Замбији која их терети за трговину децом, осморо држављана Хрватске јуче је пуштено да се брани са слободе, али до краја поступка не смеју да напуштају ту земљу.

За јуче заказано рочиште је одложено, а наредне расправе заказане су за 6. и 10. фебруара.

Четири брачна пара из Хрватске ухапшена су почетком децембра на аеродрому у Ндоли, трећем највећем замбијском граду, због сумње да поседују лажна документа о усвајању из ДР Конга.

С њима су тада била и усвојена малолетна деца, њих четворо старости од годину до три, која су им одузета. Сва деца, како су у међувремену потврдиле хрватске власти, имају хрватске папире и презимена усвојитеља.

Њих су преузеле социјалне службе Замбије, а службенику хрватске амбасаде досад није омогућено да их посети.

Суд у Ндоли допустио је пре две недеље хрватским држављанима да се бране са слободе након што положе кауцију од око 1.100 долара по особи и путне исправе, регулишу боравак у Замбији и пронађу 16 људи који ће за њих гарантовати.

Осумњичени хрватски парови први пут су се појавили пред судијом у Ндоли 10. јануара када су се изјаснили да нису криви за покушај трговање људима и фалсификовање докумената.

Хрватски правни стручњаци истичу да је Хрватска потписница Хашке конвенције којом се регулише питање међудржавног усвајања, али да је у овом случају реч о усвајању из земље која није потписница те конвенције.

„Проблем који се у Хрватској појавио је проблем усвајања у Конгу, односно признање судске одлуке коју је донела држава Конго везане уз усвајање између деце из те државе и наших држављана, конкретно признање те судске одлуке пред хрватским судовима”, рекла је Бранка Решетар с Правног факултета у Осијеку за ХРТ.

Ресорни хрватски министар Марин Пилетић изјавио је да је у Хрватској из Демократске Републике Конго усвојено 131 дете, као и да су тренутно још неки парови у процедури усвајања деце из те земље.

Они су добили препоруке како да избегну сличне ситуације, рекао је министар и најавио да ће се мењати закон којим се регулишу међудржавна усвајања на начин да сви захтеви који дођу хрватским судовима за признавање међудржавног усвајања, треба да буду додатно проверени.

У случају ухапшених Хрвата, засад није јасно какви су тачно документи добијени у Конгу и шта је у њима спорно, односно зашто их замбијске власти сматрају лажнима.

Медији подсећају да је у ДР Конгу годинама на снази забрана међудржавног усвајања, али да је у пракси другачије, односно да их судови ипак допуштају, преноси Бета.

Због дуготрајности поступка у Хрватској, последњих година многи држављани Хрватске окрећу се усвајању деце из других држава

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.