Русија је 2021. године у арсеналу имала више од десет хиљада тенкова при чему је оперативно било око 2600 машина. То су углавном били тенкови типа Т-72, Т-80 и Т-90  при чему је Москва на располагању имала и око 400 тенкова који су по гарнизонима широм Русије служили за обуку.  

Моћна „армата” од које је зазирао НАТО, није виђена у сукобу у Украјини и постоје оправдане сумње да Русија има тек неколико десетина тих тенкова, који служе само за параду. У сваком случају, од расположивих машина, најбољи је tenk Т-90. Он има најсавременију електронику, вишеслојни челично-композитни оклоп, ојачан реактивним оклопом на телу и куполи. Руска војска је добила 600 тих тенкова при чему је забележено да је у Украјини  изгубљено 36 примерака. Углавном у првој фази рата, када је због незаштићених бокова оклопних клинова, пре стабилизације фронта, изгубљено доста технике.

Русија нема проблем са тенковима већ недостатком пешадије која треба да штити бокове тенкова на фронту. То је  главни разлог губитака тенкова који су на фронту доминирали над оклопњацима непријатеља. Украјинска пешадија, опремљена најсавременијим против-оклопним средствима, чекала је руске тенкове у заседама и са лакоћом неутралисали машине које нису намењене појединачној употреби на фронту.

Ратна резерва

Према подацима холандског центра за истраживање рата „Орикс”, Русија је током протеклих 11 месеци рата изгубила око 1450 тенкова од којих је 900 уништено или оштећено док су преостали део, из разних разлога, напустиле посаде. Наравно, значајан део те технике је извучен са ратишта и враћен у употребу. И код Руса и Украјинаца.

Ако се ти подаци узму као иоле релевантни, Русији је остало најмање 1500 од предратних 3000 тенкова у арсеналу. Том броју треба придодати пристигле машине из ратне резерве и  складишта у којима је пре сукоба било око 10.000 тенкова. Већина тих тенкова захтева модернизацију али ако затреба, због једноставности, могу брзо да се упуте на фронт.

Украјинци немају ваздушну подршку

У ствари, већа је вероватноћа да Русија остане остане без посада него тенкова. Са минимум 1500 тенкова на располагању, Москва не само да може да одбрани фронт који се сада протеже на око 850 километара, већ и да планира офанзивне акције. Наиме,. И када стигну „леопарди”, „челенџери” и „абрамси”, Украјина и даље неће имати један, веома значајан детаљ – ваздушну подршку. Русија има хеликоптере намењене против-оклопној борби који сада имају чак и напредније оружје него пре почетка сукоба. Прошле недеље је премијерно приказана употреба хеликоптера Ми-28 НМ који носи ознаку „ноћни ловац”. На снимку се види хеликоптер из састава западне војне области који испаљује најновију против-оклопну ракету ЛМУР. То је прецизно оружје, које хеликоптер испаљује из заседе, ван домета непријатељске ватре. Због безбедности пилота, уз тимове Ми-28 лете и хеликоптери Ми-8 који служе за извлачење оборених посада. Пилоти јуришних хеликоптера због тога могу да буду још агресивнији.

Ту су и хеликоптери Ка-52 који на четири подвесне тачке може да носи до 12 ласерских навођених надзвучних противтенковских ракета 9К121 Вихр-М.  Ту ракету до циља наводи ласерски зрак и она може  да пробије оклоп дебљине 900 мм. Ракета успешно делује на даљинама већим од осам  километара док је домет ноћу нешто краћи, до шест километара. Пилот управља топом калибра 30 милиметара. Пилотска кабина је оклопљена а трећина хеликоптера је направљена од композитних материјала.

Када је реч о ваздушној подршци, ако затреба, Русија на располагању има знатне количине јуришних авиона типа Су-25, који тренутно не могу да дођу до изражаја. Наиме, Украјинци су променили руску технику из 2014. године. Тада је украјинско ваздухопловство са истим типом авиона пружало подршку својим јединицама у Доњецку и Луганску. Руси су послали тимове специјалаца са лаким ПВО средствима, са којима су нанели тешке губитке Украјинцима. Они сада примењују исту тактику, постављају заседе ПВО тимова дуж фронта и чекају налет Руса да дејствују. У томе су имали успеха због чега руско ваздухопловство дејствује са даљине.