Нема разлога за сумњу у државни пензијски систем

Анкете јавног мњења, од Америке преко Европе до Србије, показују да велики број грађана, нарочито младих, нема поверења у државне пензијске системе. Често се у јавности могу чути и пежоративни изрази попут „проточног бојлера” да би се описали државни системи међугенерацијске солидарности где се приходи садашњих пензионера исплаћују од доприноса садашњих радника. Ове негативне предрасуде немају озбиљно економско утемељења јер државни пензијски системи текућег финансирања нису инфериорни у односу на приватне капиталисане системе. Напротив, имају и велики број економских предности, а једна од њих је отпорност државних система на инфлацију која тренутно дрма и Србију и свет, каже у разговору за „Политику” Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

Као пример наводи приватне пензијске фондове у Србији који су претходне 2022. остварили негативан реалан принос од минус 15 одсто, што се надовезало на негативан реалан принос од минус шест процената из претпрошле 2021. То значи да је током претходне две године, наглашава Алтипармаков, инфлација истопила више од једне петине приватне пензијске штедње у Србији. Са друге стране, државне пензије не само да су пратиле инфлацију, већ су оствариле и реалан раст јер је последње кумулативно повишење пензија које је веће од 20 одсто осетно више од инфлације. Од пресудне важности је да се у наредним годинама поштују недавно усвојена фискална правила за индексацију пензија и да очувамо тешко стечену финансијску стабилност пензијског система. Након последњих повећања, државни пензијски систем омогућава принадлежности у висини од 58 до 59 одсто зараде за осигуранике са 40 година радног стажа, што је у складу са добром међународном праксом, па чак и нешто изнад Европског просека.

– Знам да многи млади нису спокојни и нису сигурни да ли ће државни пензијски систем постојати у будућности, али треба имати у виду да је прошле године обележено 100 година од оснивања државног пензијског система у Србији и бившој Југославији, који је успешно преживео и светске ратове, и револуције, и инфлације и распад бивше државе, тако да је извесно да ће постојати и у наредним деценијама када данашњи млади дођу на ред за пензионисање – наглашава наш саговорник.

При том, иницијална старосна граница за пензионисање пре једног века је у бившој Југославији, као уосталом и у Немачкој или Енглеској – износила је 70 година старости, упркос чињеници да је тада животни век био далеко краћи него данас када се пензионишемо са 65 година. На нама је дакле да реално сагледамо и предности и недостатке државног пензијског система, и да грађани који мисле да ће им у старости бити потребно више од државне пензије на време крену да додатно штеде – у складу са својим афинитетима, било у банци, у некретнинама, животном осигурању или приватним фондовима – закључује Алтипармаков.