Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВРШЊАЦИ НАШЕГ ЛИСТА

Њујорк добио метро, родио се Дали, подигнута зграда Генералштаба

Пре 119 година, у години када је изашао први број најстаријег дневног листа на Балкану свет су угледали ствараоци који су једнако допринели културном наслеђу наше планете као што су Неруда, Ђорђе Андрејевић Кун...
(Фотодокументација „Политике”)

Те 1904. у Сент Луису одржане су треће модерне летње Олимпијске игре, прве на америчком континенту, а у Њујорку је пуштена у рад прва линија метроа. У Фигерасу се родио Салвадор Дали, један од најпознатијих уметника надреализма, у Фрајдорфу Џони Вајсмилер, амерички спортиста, олимпијац и глумац, чувени Тарзан, а у Паралу Пабло Неруда, чилеански књижевник и нобеловац. Свет је у Баденвајлеру напустио Антон Чехов, познати руски књижевник, у Вроцлаву га је угледао Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар, а у Београду је почела да излази „Политика”.

Београд, престоница младе Краљевине Србије, те 1904. увелико је доживљавао преображај из турске касабе у модеран град који се све више архитектонски угледао на западноевропске метрополе. Те године никли су палата „Зора” (у међувремену дограђено и реконструисано здање у коме је годинама „Сервантес”), кућа књижара Марка Марковића, кућа трговца Димитрија Живадиновића…

Град чије архитекте су тада гледале ка западним узорима и градитељским обрасцима ипак још није имао нека, у његовој панорами данас чувена обележја, попут хотела „Бристол” и „Москва”, Београдске задруге, споменика „Победник”, Дома Народне скупштине, Палате „Албанија”… Али, већ тада у градском животу увелико су важне биле улице Краља Петра и Карађорђева, које су баш 1904. добиле називе по којимa их и данас знамо, чувене улице које су задобиле ратне ожиљке и доживеле бројне архитектонске преображаје.

У години када су се листала прва издања даме балканске штампе која данас слави 119. рођендан, на странице посвећене Београду ушушкале су се Војна болница, зграда Генералштаба на Београдској тврђави, друштво „Огањ”…

(Фото: Н. Марјановић)

Војна болница на Врачару – најмодернија на Балкану

На северној страни Опште државне болнице омеђене данашњом Пастеровом, Ресавском и Делиградском улицом, на простору где се налазио војни сењак, 1904. године започета је изградња комплекса Војне болнице. Камен темељац постављен је у присуству краља Петра Првог Карађорђевића и његових синова Ђорђа и Александра, 15. августа те године. Питање њеног подизања покренуто је на иницијативу др Романа Сондермајера, а пројекат је урадио архитекта Данило Владисављевић. Све зграде у комплексу болнице обликоване су у стилу неоромантизма.

Изградња комплекса завршена је 1908. године, а наредне године болница је усељена. Првобитно је носила назив Дунавска стална војна болница, да би на предлог др Сондермајера била преименована у Општу војну болницу под контролом Министарства војске и морнарице са шест одељења.

У време када је саграђена представљала је висок домет архитектонско-урбанистичког пројектовања због чега је добијала признања као најмодернија болница на Балкану. У тадашњим београдским новинама писало је да би „да се не постиди, могла стати у сред Берлина и Париза, јер је ту у најраскошнијем облику заступљено све што треба хигијена”.

За споменик културе утврђена је 1987. године.

Зграда Генералштаба из 1904. (Фото: Завод за заштиту споменика културе града Београда), У згради подигнутој 1919. данас је седиште градског Завода за заштиту споменика културе (Фото: Р. Крстинић)

Зграда Генералштаба српске војске  

На најзнаменитијем месту Београда, на његовој тврђави, године када је рођена „Политика” изграђена је зграда за потребе Генералштаба српске војске. То здање над југозападним бедемом Горњег града Београдске тврђаве оштећено је у бомбардовању Београда октобра 1915. и уклоњено после Великог рата, наводе у Заводу за заштиту споменика културе. На његовом месту 1919. Министарство војно подигло је објекат, данас препознатљив мотив у силуети тврђаве, такође за потребе Генералштаба који је на тврђави био до 1928. када се преселио у зграду у Улици кнеза Милоша. У здање у Горњем граду тврђаве 1937. године уселио се Војни музеј и ту задржао до 1961. када је зграда уступљена градском Заводу за заштиту споменика културе. Та институција основана је 1960. како би се старала о заштити, чувању и коришћењу непокретног културног наслеђа – споменика културе, знаменитих места, археолошких налазишта и просторно културно-историјских целина на подручју главног града Србије.

„Огањ” – очување животне средине

Да се пре више од једног века размишљало о очувању здраве животне средине сведочи друштво крематиста „Огањ” које је баш те 1904. основао др Војислав Кујунџић, док је прве идеје крематиста на овим просторима и темеље покрета дао песник и лекар Јован Јовановић Змај. Циљ оснивања друштва било је очување здраве животне средине за генерације које долазе, спречавање ширења гробаља науштрб обрадивог и грађевинског земљишта неопходног потомству.

У иницијативном одбору за оснивање друштва били су лекари, професори, инжењери, адвокати, а међу њима био је и др Слободан Рибникар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.