Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чипови с маленом грешком

Чипови с вероватноћом илипробабилистички микропроцесори, који се одликују маленом непоузданошћу у обављању задатака, требало би да продужe трајање батерија у свим преносним електронским справама, а по свему судећи и важење чувеног Муровог закона.

Професор Кришна Палем с Рајс универзитета (САД) је први пут овакво јетеричко виђење обелоданио пре шест година. У свету микропроцесора, наиме, тачност и савршеност су одувек сматрани неизбежним. У сваком кораку израде се проверава и изнова проверава да би се постигло да сваки чип увек избаци тачан резултат.

Дотични научник, међутим, верује да је мала грешка – добродошла!

Стога је осмислио чипове који троше знатно мање струје, а заузврат начине и покоју погрешку. Своју замисао назвао је пробабилистички чип или стручно – пробабилистичка комплементарна метал-оксидна полупроводничка технологија (PCMOS).

Енергетска уштеда

Пошао је од претпоставке да за многе примене (апликације) – нарочито у обради звука и слике – није неопходна беспоговорна тачност јер крајњи исход није некакав број. Наместо тога, такви чипови могу да се нацртају и направе да испоручују непогрешив одговор податкад, да буду веома близу пожељне поузданости. Али ови пропусти морају да буду веома мали, да би се остварио коначан учинак: у израчунавању је, у суштини, сасвим близу често довољно добро.

Свако израчунавање које се изводи у микрочипу зависи од тога, као што је познато, дали тразистори промену напона у протоку електрона убележе као „нулу” (0) или „јединицу” (1). А електрони непрекидно струје, изазивајући и својеврсни електронски шум. Да би то превладали и обезбедили да тразистори уписују тачне вредности, већина чипова ради (трчи) под високим напоном.

Управо ту је Кришна Палем наслутио приличне уштеде: зашто да се расипа струја у логичком колу да би се израчунали последњи битови, на пример цифра три (3) у броју 21.693? Проистекло смањење напона на путу знак (сигнал)-шум, значи да ће повремено одговор бити погрешан у последњој цифри. Инжењери томе могу да доскоче тако што ће срачунати вероватноћу појављивања исправног за сваки жељени напон, и да на другом крају остваре велику – енергетску уштеду!

За неколико година, како се предсказује, овакви чипови знатно ће продужити век трањања батерија у преносним направама – као што су музички плејери или мобилни телефони. А за деценију или мало више користи ће кудикамо бити веће. Силицијумски чипови биће толико малени да нико неће моћи да тачно да надзире како се владају: транзистори ће нераздвојно бити пробабилистички.

Први тек 2016. године

И нови поступак ће продужити важење Муровог закона која истрајава више од четири деценије, подразумевајући све веће (експоненцијално) повећање густине паковања транзистора, уз упоредно увећање рачунарске снаге (моћ израчунавања у задатокм временском одсечку).

Када је Кришна Палем први пут 2002. обелоданио предлог чипова с погрешком наишао је на свеопшту неверицу, нико се није ни потрудио да га подржи. За четири године, међутим, он је са својим високошколцима уверљиво показао да су упоредиви с постојећим у обради видео записа у мобилним телефонима. После стручног предавања присутни нису уочили никакву разилику у каквоћи слике.

Да би приказали слику и дочарали звук, преносни рачунари, мобилни телефони и слични електронски уређаји и те како троше батеријску снагу; с пробабилистичким чиповима трајање се десетоструко увећава, а да угођај корисника није нимало угрожен. Можете ли тек замислити подручја у којима је на делу приступ с вероватноћом, као што су машинско учење или криптографија. У таквим случајевима користе се алгоритми осмишљени да брзо дају приближне одговоре. Уколико истисну програмска решења која су данас уобичајена, очекује се и да брже раде и да мање троше струје.

Кришна Палем је спреман за сва три изазова увелико проверавајући нову врсту микрочипова. Покаже ли се да је био у праву, овај технолошки јеретик преобратиће се у технолошког правоверника кога ће други следити. Пробабилистички чипови се очекују већ 2016. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.