Хорска музика на Калемегдану

Седми међународни фестивал камерних хорова ове године се, поред централних догађаја у Крагујевцу, проширио и на Крушевац и Београд, док је Нови Сад одустао од репризирања крагујевачких музичких догађаја.

Место одвијања хорских програма у Београду било је сасвим неуобичајено, на Калемегдану, уз вреву пролазника и вриску деце. Конкуренција је била јака, нарочито са звуцима „преко реке”, са Ушћа, одакле је ударао ритам једног другог фестивала, „Beer феста”. У тим условима, неки ансамбли су се боље снашли, а други су сасвим разочарали. Певати на отвореном није било погодно за софистицирано музицирање, самозаљубљено и изнијансирано какво су нам пружили многи хорови, међу њима и веома квалитетни(Камерни хор Златоусти, Куопио, Финска, Вокални ансамбл Хаслер, Мишколц, Мађарска), а чије је место било најпримереније – у цркви или у мањој камерној сали.

Далеко већу шансу да призову публику имали су ревијални, полузабавни наступи који су понудили бројним свакодневним посетиоцима Калемегдана програм који показује друго лице Београда, отвара просторза другу публику и извођаче. Сведоци смо да је број слушалаца растао од попуњених клупа, до оних слушалаца који су стајали, седели на ливади, ослоњали се на околно дрвеће, испуњавајући целину једног од простора на Калемегдану. Организатори су се досетили да је стајати, ипак, напорно па су последње вечери донесена два реда столица за оне пасиониране и најстарије.

Без обзира што звучност није могла бити савршена– или је озвучење заказало или га уопште није било или се звук распршио између крошњи дрвећа – ипак су се могли сагледати квалитети као и мањкавости ансамбала.

Тешко је, скоро немогуће, хорове поредити, јер су једни били сасвим озбиљни, „старији”, други ђачки и дечји, трећи професионализовани...Најпре помињемо једини наш ансамбл, солидан и вредан, који је извео у потпуности духовни програм српске музике, Црквено пјевачко друштво Острог из Нових Бановаца под називом „Српски композитори у славу Господа”, што је било сасвим примерено црквеном простору и наговестило ослонац на нашу православну музику. У наставку, међутим, тога није било; страни хорови ни из куртоазних разлога нису на програму имали српске ауторе, иако суњихове концепције обухватале врло широку, претежно духовну традицију света и Европе. Међу њима су Градски мешовити хор Вардар (Скопље, Македонија), зрео ансамбл доброг звучања који је извео програм под називом „Молитве” (оригинално, византијско и фолклорно у духовној музици). Поред одређене „теме” хорови су користили кореографске, сценске и ревијалне елементе, какве нам је приказао хор Краснојарског педагошког колеџа бр. 1, Краснојарск, Русија, који је добио све симпатије присутних, а нарочито, на затварању Фестивала, женски хор „Христина Морфова” из Софије, Бугарска чији је програм представио „букет песама из целога света” међу њима и нашу, косовску, „Ајде Јано” у новој обради урађеној за ову прилику.

Било је забавно, пријатно, неформално и – имало се шта чути. Довољно за летњу музичку сушу и неколико најтоплијих вечери овога лета које су љубитељи хорске музике провели у хладу калемегданских шумарака. Од идеје не би требало одустајати, већ је проширити и утемељити.