Милијарда евра страних улагања у грађевинарство

У 2022. години Србија је имала 4,4 милијарде евра страних директних инвестиција. Годишњим повећањем за 13,6 одсто у односу на до тада рекордну 2021. постигнут је нови „шампион” у приливу прекограничног капитала. Подаци Народне банке Србије о томе још су прелиминарни. За сада су прецизни они за прва три квартала који показују да је у том периоду код нас уложено око три милијарде евра. Највеће улагање било је у прерађивачку индустрију, укупно 1,3 милијарди евра, а у оквиру ове групе највише, и то 443 милиона, у производњу гуме и пластике. Следе инвестиције у производњу моторних возила од готово 300 милиона евра, производњу основних метала 123 милиона, прехрамбену индустрију од 116 милиона.

У прва три лањска квартала у сектор грађевинарства уложено је милијарду евра, а у пакет с њима ваља додати и послове с некретнинама у вредности од 226 милиона. Велика су била и улагања у трговину од око 300 милиона евра. Посматрано по земљама из којих капитал долази нема изненађења. И ту се очитава да је Европска унија наш главни привредни партнер, јер су тамошњи инвеститори уложили 1,6 милијарди евра. Улагачи из осталих европских земаља инвестирали су 608 милијарди. Највише из Велике Британије, 260 милиона евра, Швајцарске 162 милиона и Руске Федерације 57 милиона. Кина је и даље велики улагач с милијарду евра, а Јапан са око 200 милиона. Из САД је стигло 95 милиона евра.

ИЗ НБС наводе да Србија од 2016. године бележи континуирани раст прилива СДИ. Овај тренд раста привремено је успорен током 2020. као последица првог потреса од појаве пандемије вируса корона, али је поново током 2021. прилив СДИ забележио рекордан износ у том моменту од 3,9 милијарди евра, тако да је у претходне три године остварен укупан прилив од 11,3 милијарде. Поред тога, нето прилив СДИ од 2015. у потпуности је покривао текући дефицит платног биланса, доприносећи дугорочној одрживости екстерне позиције Републике Србије. У наставку је табеларни преглед прилива СДИ у Србију од 2016. до 2022. године.

Наводе да је око 60 процената укупних СДИ било усмерено у разменљиве секторе, највећим делом у прерађивачку индустрију (43,5 одсто), али и у грађевинарство (33,3) и трговину (10).

„Прилив СДИ остао је стабилан упркос заоштравању геополитичких тензија и глобалне економске кризе. Након привременог успоравања које је регистровано током марта и априла 2022. године, од маја је приметан потпуни опоравак и враћање на тренд пре избијања сукоба у Украјини и достизање новог рекорда по приливу СДИ. Најзначајнији фактор који утиче на високе приливе СДИ пре свега је постигнута и очувана макроекономска стабилност упркос неизвесностима из међународног окружења. Повољна пословна клима, квалификована радна снага, успостављени споразуми о слободној трговини с многим земљама, као и наставак инвестирања у развој инфраструктуре, додатно су допринели континуираном приливу СДИ”, наводе из НБС.