Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Земља контраста

Кад се Кристофер Колумбо 1492. године искрцао на Кубу, засењен лепотом, бујним зеленилом и тиркизним морем уз беле пешчане плаже, записао је у дневник: „Открио сам место које људске очи никада нису виделе нити ће видети овакву лепоту”.

Исто мисле и туристи широм света који деценијама хрле на најлепше и највеће острво Великих Антила уз Јамајку, Доминикану и Порторико. Све што је Куба дала светском туризму није ни делић онога што може да понуди, мада многи кажу да је зато и величанствена јер је сачувала „невиност” пред светским туристичким млином. Управо то је чини и интригантном. Не само нобеловац, испијач коктела, риболовац, ловац и хедониста Ернест Хемингвеј и прича о старом рибару Сантјагу која је прославила њега и ово рајско острво, већ људи, весели, насмејани, пријатељски настројени према свакоме из белог света који је дошао да им „украде” парченце раја.

Али, нико кући није могао да понесе оптимизам, вољу за животом, понос, историју, револуцију, архитектуру, уметност, оставштину. Уживање уз „Гвантанамеру”, „моито” и „даикири”, уз пиринач са црним пасуљем, јастоге или прасетину на жару и праву „кохибу” (цигару) није исто као прича уз камин и пријатеље у средњем Тиролу, Јоркширу, или мразом окованој северној Канади. Јер, то су само фрагменти туђег живота са Кај Ларга, Варадера, Кохимара, или било којег светларника Хаване где се свира салса, из клуба „Тропикана” или чувеног хотела „Национал” и Хемингвејевог бара „Флоридита”. Управо зато треба доживети Кубу у свој њеној „невиности” док још не буде касно, док је не поједу чиновници шесте класе на „урлаубу” из Гезелкирхена, Берлина или било којег безличног града америчког Средњег запада. Зато непрестано и траже „нове углове” Кубе, каже Слободан Лепосавић, директор Контикија, јер мимо Хаване и Варадера постоји на Куби још много тога. Зато траже нове плаже, ресторане, хотеле, неку нову боју, мирис и укус Кубе коју ће упознати кроз програме и излете, добити праву слику, како додају Катарина Ђајић и Олга Костић из Контикија.

О Куби

Куба је највеће карипско острво, 15. по величини у свету. Има 11 милиона становника и више од 111.000 квадратних километара. Од 1. јануара 1959. године, након бега бившег диктатора Батисте и успеха револуције, друштвено уређење је социјализам оличен у лику и делу вође Фидела Кастра. Земља је подељена на 14 провинција, а најпознатија места на острву су Хавана, Варадеро, Пинар дел Рио, Санта Клара, Ремедиес, Вињалес, Лас Тунас, Гвантанамо, овековечен у песми „Гвантанамера” а данас се најчешће спомиње као затвор где Американци држе политичке затворенике.

Хавана

Хавана је центар културног живота земље, дом већине институција, компанија, предузећа и личности из културног и јавног живота острва. Заштићена својеврсном обалом, дивним пространим плажама и коралним гребенима са фасцинантном архитектуром, пре 25 година је проглашена светском баштином и стављена под заштиту Унеска. Унутрашњи стари део града чини језгро које окружују модерна насеља настала на ободима прстена који чини срце старе Хаване. Престоницом Кубе доминирају супротности, мале куће наспрам високих, уређених зграда, уз шпанску архитектуру дају највидљивији печат главном граду. Најпознатији део града је Ведадо чијим улицама доминирају позоришта, барови, и чини се стално отворени клубови јер Хавана никада не спава. Најчувенија улица је Ла Рампа чији су плочници осликани разним мотивима и у комбинацији са шареним гранитом остављају посебан утисак. Ако посетилац крене Прадо променадом, путем поред мора, ићи ће чувеним шеталиштем Малекон са кога се пружа најлепши поглед на град.

Варадеро

(/slika2)Варадеро се налази на дугом и уском полуострву Хикакос Пенинсула који је одвојен од острва каналом. Плаже са ситним белим песком попут брашна позивају у бистро тиркизно море и одмор у бујном зеленилу. Постоји и десетине малих увала у којима можете да уживате далеко од вреве и буке туриста као да сте сами на свету. Зато је Варадеро и најпопуларнија дестинација за медени месец који младенцима остаје у сећању читавог живота. Дуж 22 километра плажа распоређени су ресторани у којима се игра и пева до јутра. Постоје и пећине са индијанским цртежима, водопади који су права туристичка, атракција као и еколошки парк који се пружа на 360 хектара. 

Тропикана

Најчувенији ноћни клуб на Куби, а можда и свету, налази се у Марианао области – предграђу Хаване где су боравиле многе легендарне личности као што су Жозефина Бекер, Нет Кинг Кол и друге. Настао је 1939. године на фарми богаташа Труфина чија је удовица претворила своје имање у најчувеније ноћно састајалиште Кубе усред фантастичне тропске шуме.

Ел Флоридита

Управо овде 1930. године бармен Константе направио је оригинални коктел „даикири” са белим румом, шећером, лимуном, мараскином и ледом, а имену је кумовао Ернест Хемингвеј коме је ово био омиљени бар на Куби, па је биста чувеног писца, рад Фернанда Боада, постављена на његовој омиљеној барској столици.

Национал

Чувени кубански хотел „Национал” саграђен је 1930. године на брежуљку Таганана одакле се пружа предиван поглед. Хотел прожима кубански дух, са севиљским мозаицима и украшен скупоценим материјалима за декорацију, док плафон осликава каталонску архитектуру са цветним мотивима. Познат по томе што се у њему до победе револуције налази чувени казино који је водио амерички гангстер Лаки Лучано, а у госте су му долазили Ал Капоне, али и познати глумци, певачи, политичари.

Храна

Звучи невероватно, али омиљена храна становника овог великог карипског острва нису рибе и ракови већ свињетина и пилетина. Када Кубанац жели да вас посебно угости он ће на трпезу изнети печено прасе на ражњу, а као прилог ће сервирати пиринач са црним пасуљем и салате од мешавине воћа и поврћа. Прасе мора да буде претходно маринирано у соку од лимуна или киселих поморанџи, кумину, белом луку, оригану и сољу. То је, поред сушеног меса , зелених банана, црног пасуља и пиринча, традиционална храна Кубанаца, наравно, уз плодове мора. Овде, у постојбини шећера, дезерт није само тропско воће већ и колачи који су светиња и служе се у свакој прилици на крају ручка уз кафу, цигаре и кубански рум.

Коктели

Основа свих чувених коктела је најквалитетнији кубански рум по којем је Куба позната још од 16. века. Рум је алкохолно пиће добијено дестилацијом ферментисаног сока шећерне трске и меласе као производа шећера. Производе се три врсте рума: екстра стар, стари златни и светли суви. Најпознатији коктели су „даикири”, „куба либре мојито”, „кубано”, „ернест хемингвеј специјал”, „голден сендс”.

Ноћни живот

За љубитеље ноћног живота кубански домаћини препоручиће светски познате кабарее и клубове: „Тропикану”, „Парисијен” у хотелу „Национал”, „Хабакана кафе” у хотелу „Мелиа Кохиба”, „Туркуино” у хотелу „Хабана Либре” и „Салон Рохо” у „Капри Хоризонтес” хотелу. Љубитељи болера треба да посете „Дос Гарденијас” а фанови џеза „Ла Зора” у „Ел Куерво”; за афрокубанску музику у „Ел Гран Паленке”, док се кубански рок слуша у „Ел Патио де Мариа”. 

Хемингвеј

Привучен риболовом на сабљарке, велики амерички писац Ернест Хемингвеј заљубио се у Кубу приликом прве посете 1932. године, а становао је у хотелу „Амбос Мундос” у старој Хавани где је написао чувени роман „За ким звона звоне”. Провео је 20 година на Куби и ту написао већину дела, па и највеће за које је добио Нобелову награду инспирисан животом локалног рибара Грегорија Фуентеса са којим је на броду Пилар ловио сабљарке. Био је пријатељ са Фиделом Кастром, који му није замерио раније дружење са бившим председником Батистом, а Нобелову награду је доделио становницима Кохимара са којима је живео а на крају и умро међу њима. Вила је постала музеј и остала у истом стању као док је писац био жив, са осам хиљада књига, трофејима, па чак и брдом литературе крај тоалета у којем је обожавао да чита. Хемингвеј је постао још један део мита о Куби, али и мамац за туристе који хрле у његову кућу да би видели ствари великог писца и брод „Пилар” који је рестауриран и пренесен у двориште.

Цигаре

Цигаре су један од најзначајнијих извозних артикала Кубе. Фабрика „Х. Упман” се налази у центру Хаване. Триста педесет радника дневно произведе 25.000 цигара различитих врста, од најквалитетнијег кубанског дувана. Све цигаре се раде ручно, увијањем два листа дувана који се обмотавају трећим. Целокупна производња се извози.

Томпуси, како се популарно називају кубанске цигаре, изазов су за туристе. Ако их купујете у продавницама бољих хотела, или аеродромском фри-шопу коштају од осам до 50 долара по комаду. Уколико сте уверени да знате да препознате оригинал можете се упустити у алтернативне начине набавке где 50 комада у дрвеној кутији може да се купи за 50 евра. Утеха је да се, и овако и онако, све попуше.

Новац и визе

Грађанима Србије није потребна улазна виза за Кубу. Поред локалног кубанског пезоса у оптицају је и конвертибилни пезос; добија се 1,38 конвертибилних пезоса за евро. При промени долара провизија је десет одсто па је исплативије носити било коју другу валуту.

Корисне информације

Локално време: минус шест сати у односу на Србију

Температура: у Хавани и Варадеру око 30 степени Целзијусових, а температура мора око 27 степени па нема оштрог прелаза са копна у море

Струја: 220 волти

Телефон: мреже 063 и 064 имају роминг

Куповина: најтраженији су цигаре, рум, слике, накит и компакт дискови са аутентичном музиком

Излети из Хаване: ноћни клуб Тропикана (90 пезоса) и Вињалес (65 пезоса)

Излети из Варадера: Гуама и Залив свиња (55 пезоса); Три града – Санта Клара, Тринидад и Сијенфуегос (95 пезоса); Катамаран (100 пезоса); џип сафари (75 пезоса); Кајо Ларго – корално острво (авионом – пола сата, 140 пезоса +40 пезоса за аеродромску таксу)

Ко води: у турнусима од девет, десет, дванаест, четрнаест и шеснаест ноћи на Кубу воде Контики, Џоли и Топ турс

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.