Шест ћумурана из Подгорца

Параћин – Планина Велика Брезовица, надморске висине од 1.000 метара, позната је по влашким бачијама, у којима чобани чувају овце мештана околних села. Али, ухљебљење на њој нашли су и произвођачи креча и ћумура.

На потесу „Вејска река“, наишли смо на шест ћумурана, власника Славише Илионића из Подгорца надомак Бора.

– Ово је веома тежак посао. Плаћен је мало, баш као и рударски. Да бисмо довукли дрва, чијим се спаљивањем добија ћумур, прелазимо по 30 километара. Само за једну ћумурану, зависно од капацитета, потребно је од 20 до 30 кубних метара дрва. Иначе, читав циклус од паљења пећи до вађења ћумура траје десет дана. Када се пећ угаси водом, чека се петнаест дана да би се извадио ћумур. Од једне пећи добија се око 200 џакова ћумура – каже нам Бора Бојић, један од радника, додајући да од овог тешког и прљавог посла и нема неке велике зараде:

– Врећа од 15 килограма ћумура може да се прода за 2,90 евра. Цена се одавно није мењала, а поскупели су и нафта и дрво, које купујемо од шумске секције. Кад се све сабере и одузме, остаје нам, како народ каже, „за хлеб и воду”. Немамо сталне купце, па се често дешава да продајемо на мало. Кренемо од кафане до кафане, као просјаци, а потенцијалне муштерије су у прилици да нас уцењују и обарају нам цену робе – додаје Бојић.

Векослав Готовановић из Подгорца, који код Илионића ради већ шест година, слаже се с Бориним речима:

– Месечно зарадим 30.000 динара, а радим свакодневно. Породицу виђам сваке друге недеље. Спавамо у приколици, без основних животних услова. Ово је најтежи и најпрљавији посао – истиче Векослав.

Међутим, Јоца Ракић, власник фирме „Лист“, чије је седиште с друге стране Велике Брезовице, каже да је производња ћумура уносан посао.

– Имам пет ћумурана. Од сваке добијем 170 џакова ћумура, који продајем на велико. Најтежи део посла је вађење ћумура, јер је најпрљавији – каже за наш лист Ракић.

Горан Антешевић из Бањалуке, који у фирми „Лист” ради већ шест година, додаје:

– Месечно зарадим око 1.000 евра. Углавном сечем и довлачим дрва, а ако нема више радника, онда пуним и ложим ћумуране. Да бих насекао дрва за једну ћумурану треба ми око шест сати. Мени овај посао није напоран, а имамо и времена за забаву, јер често сиђемо до Ресавице, која је удаљена само 14 километара – истиче Антешевић.