Понедељак, 21.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Косово је Србија

Косово није земља, већ завет, али и инструмент обнове. Зато више не сме бити повлачења
(EPA-EFE/Andrej Cukic)

После више од пола века савремене кризе око статуса Косова, данас је непорецива истина да Албанци и њихови савезници не желе споразум са Србијом. Из различитих, често прагматичних, разлога они желе да прихватање безусловне независности Косова буде инструмент за даље обесправљивање и асимилацију српског народа широм Балкана и распарчавање Србије. Формалне везе Косова и Србије или „историјски споразум” (макар симболична подела покрајине) одбијани су само из жеље да Србија буде понижена и коначно уништена.

Данас видимо да је деценијски напор наше државе пропао. Јавно, наше власти су покушавале да по сваку цену сачувају макар и формални суверенитет Србије. Тајно, оне су преговарале око признања независности албанске државе на Косову, тражећи некакве уступке за Србију. Безмало све наше владе биле су спремне да прихвате макар и симболичну поделу покрајине. Лош положај Србије, чињеница да је наша земља високозависна од држава које подржавају албански национални пројекат, као и феномен огромног албанског популационог раста присиљавали су све разумне људе на разграничење две нације, па и по цену тешких одрицања. Тренд популационог раста Албанаца је у међувремену заустављен, а њихово исељавање и већи пад наталитета него у остатку Србије током претходне деценије (!), отклонили су разлоге за паничну политику која је пре двадесет и тридесет година била најцелисходнија. О томе шта смо све изгубили због неуспеха свих наших политика тек треба донети целовит суд.

Све покушаје да се споразумемо са суседним национализмима – тамо где још имамо отворена државна и национална питања – спречавају САД и савезници. Три пута смо имали споразум са Бошњацима (1991, 1992. и 2006. године), два пута са Хрватима (1991, 2017), бар једном са Албанцима (2018), али мир су сваки пут срушиле владе из Вашингтона, Лондона или Берлина. Циљ је – то је данас очигледно – да Србија као онтолошки и цивилизацијски непријатељ буде понижена, тешко рањена и коначно укинута као држава. То треба да буде опомена за друге мале народе  и модел завојевања непријатељских држава. Ова политика, коју је у прошлости према Србима водио још и Хитлер, знак је слабости САД и савезника, али Србији као малој земљи то мало може да значи. Извесно је да је нашим балканским непријатељима изостанак споразума мање битан него нама. За њих су деведесете године „звездана епоха” националног „рађања”. Иако, испуњено поразима, због чега им је најважније победе донео НАТО, ово ратовање је за њих исто што је за наше старе била Косовска битка из 1389. године.

Време је да усвојимо нову политику. Од формалног инсистирања на суверенитету и недостатка стварне политике – уколико се икада укаже прилика да Србија поново успостави сувереност над покрајином – нема много користи. Потомци ће нам се смејати.  Признање, баш као и идеја о историјском споразуму и подели (са суверенитетом Србије над пет светиња) такође је данас непримерена – потомци ће нас се, учинимо ли то, стидети.

Зато ми морамо да сачувамо сан српског народа, његов национални мит, идентитет, достојанство и наду у будућност. Нама су САД, НАТО и Албанци одавно одузели власт над Косовом, али сада желе да нам отму и идеолошке темеље државности и разлоге постојања.

Остаје нам заустављање преговора. Привремено толерисање достигнутог нивоа косовске самосталности и непрекидан рад на његовом оспоравању, који за сада искључује само оружани сукоб. Леон Гамбета је пре 150 година рекао како Французи никада не говоре о отетим областима Алзасу и Лорени, али сваки дан раде како би их ослободили. Укратко, реч је пре свега о пасивном отпору. Циљ треба да буде јаван и јасан. Када дође прилика – када ојачамо, припремимо се, када обновимо становништво великом демографском реформом, када решимо статус српског народа у БиХ и Црној Гори, када наступи повољно време на Косову и Метохији и у свету – нека нова, реформисана српска војска ће у војно-полицијској акцији ући у покрајину и изаћи на границе на Проклетијама и Шари. Све вође и припадници тзв. ОВК – уколико тада буду још живи – биће ухапшени, а злочинци суђени. Сви споменици из рата – осим оних подигнутих жртвама – биће јавно срушени. Албанцима ће бити понуђен исти онај статус који уживају Срби у Републици Хрватској. Наравно, искључиво онима који имају српске пасоше и способни су да положе испит из српског језика и историје.

Чекаћемо деценијaма, век или два... Чекали смо безмало пола миленијума. Успећемо, ако будемо веровали. Као и прошли пут. Цена није битна, пошто су наши европски и амерички „партнери” до сада све друго учинили безвредним. Циљ је да се променимо, опоравимо и уздигнемо. То није пут одбране Косова, већ националног опстанка. Косово није земља, већ завет, али и инструмент обнове. Зато више не сме  бити повлачења.

Напредни клуб

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Korektnije je ''Kosovo je u Srbiji''.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
А шта је то баштина ? Шајкача нашег ујака коју сам донео, кубура и јатаган нашег чукун деде из 2. српског устанка, официрски кратки мач нашег оца, око 150 књига из бивших Југославија, једно од њих " Magnum Crimen " , неколико слика Београда и мог истарског града, неколико хеклованих радова, гоблена, ордење и медаље, једна Албанска споменица, посебна пропусница за све власти у Србији 1914 г. за деду, високог комесара српске краљевске поште, слика свадбе мајке и оца, је ли доста за баштину ?
Jasna Miko
Bastina je svetinja.
Ivan Ivanovic
Verujem da ako samo malo budete uporni, nacicete sta je bastina kao pojam, zatim sta je kulturna bastina jednog naroda i naposletku sta cini Srpsku kulturnu bastinu na KiM.
dimitrije vrkić
čedomire, kao što ste rekli - sporazumi vrede samo dok ih se strane potpisnice pridržavaju...a u ovom trenutku sve osim postizanja dogovora sa albancima vodi srbiju i srpski narod u ubrzano propadanje... kada zemlja ojača: kada srba ne bude 6 i po miliona nego 12, kada budemo imali sistematičnu, opremljenu i motivisanu vojsku i državu i razvijeno društvo (od čega smo jako daleko) - onda možemo pričati o ujedinjenju srpskih zemalja i srpskog naroda. ali - tada će te stvari biti potpuno nebitne:)
Dragan Pik-lon
Pre ce Srbi da se umnoze nego sto se sloze.Hvala Bogu sto je tako.Dolazi vreme kad ce se i stranci otimati za srpski indentitet.
Dragan Pik-lon
Za sve Srbe Sveta Kosovo je najvaznije srpsko pitanje tek onda dolaze sdrpska pitanja u Hrvatskoj,Bosni,Crnoj Gori,Severnoj Makedoniji jer sve ove zemlje su opterecene komunistickim nasledjem i od drveta ne vide sumu.....!
Dragan Pik-lon
@Igor G.vase pitanje je besmisleno jer Srbi u Becu i |Nemackoj nisu odneli sa sobom svoju kulturnu bastinu dok je itekako imaju u Hrvatskoj,S.Makedoniji,Bosni,Crnoj Gori,Kosmetu....!
Игор Г.
Више Срба има у Бечу него у С. Македонији, као и у Чикагу него у Црној Гори, исто тако их има више у Немачкој него у Хрватској. Како би ви решили њихово најважније питање?
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.