Европски план на столу, проблеми испод тепиха

На састанку у Бриселу Србија ће се држати свега онога што сам говорио у Народној скупштини – ма шта да буде и ма како да буде, поручио је председник Александар Вучић најављујући да неће бити одступања од „црвених линија” у  вези са питањем Косова и Метохије. Председник је потврдио учешће на овом састанку најављеном за 27. фебруар, а то је учинио и премијер привремених приштинских институција Албин Курти. Према најављеном протоколу, високи представник ЕУ Ђузеп Борељ, уз подршку специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака, одржаће одвојене разговоре са Вучићем и Куртијем, с почетком у 15 сати, после чега ће уследити заједнички сусрет. Тема састанка је, како се наводи, предлог ЕУ о нормализацији односа између Београда и Приштине.

„Позвао сам их да дођу и воде целодневне разговоре, јер имамо предлог на столу и надам се да ће бити у стању да прихвате тај предлог као пут да нормализују своје односе”, изјавио је Борељ. А шеф делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да је веома важно да се идућег понедељка у Бриселу одржи састанак посвећен наставку дијалога Београда и Приштине. „Важно је да ће да присуствују Вучић и Курти, и да ће да се разговара о предлогу ЕУ”, рекао је Жиофре.

Позив за дијалог када је Београд у питању је куцање на отворена врата, али званичници Србије подсећају да је пре наставка дијалога потребно да се коначно у дело спроведе Заједница српских општина која је договорена Бриселским споразумом још пре десет година. Управо због одбијања Приштине да имплементира споразум дијалог две стране је „замрзнут”. Председник Вучић каже да је са Борељом разговарао и о „припремама потенцијалних разговора” са Куртијем и нагласио да је за разговор увек спреман, али је подвукао да зна о чему мора да се говори, а то је ЗСО. „Ја иначе нисам оптимиста по својој природи, овако свакако нисам познајући Куртија и Приштину”, рекао је Вучић.

Да је у праву потврђује и то што Курти категорично одбацује било какву идеју да ЗСО буде имплементиран, а сваки сусрет у Бриселу је искористио за опструкцију. Он је у интервјуу француској телевизији „Франс 24” рекао да је „веома оптимистичан” да ће коначни споразум са Србијом бити постигнут ове године, али је додао да ће следећи састанак у Бриселу показати чему можемо да се надамо у 2023. години. Ипак је нагласио да не може да каже када ће договора бити. „Ја сам привржен, конструктиван и креативан у постизању договора, јер је време важан фактор. Европски предлог доноси де факто признање и садржи делове немачко-немачког модела, што је омогућило чланство у УН за обе немачке државе”, истакао је Курти. Додао је да је ЗСО само један део споразума из Брисела од пре 10 година и да их је било 33. Каже да ће сви ти споразуми бити тема састанака, а један од њих је свакако и онај који садржи ЗСО, чије је готово све тачке оспорио тзв. косовски уставни суд.

На основу појединих изјава, рекло би се да подршку у неформирању ЗСО Курти добија једним делом и из Лондона. Тако је британска посланица Алиша Кернс изразила забринутост у парламенту Велике Британије да је француско-немачким предлогом предвиђено стварање нове енклаве на Косову, у стилу Републике Српске. Упитала је министре да ли се противе идеји стварања нове Републике Српске. Добила је одговор да британске власти деле њену забринутост и да блиско сарађују са партнерима на подршци нормализацији односа између Косова и Србије.

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је позиција Београда у дијалогу с Приштином „кристално јасна”, наводећи да нема даљих разговора док се не испуни Бриселски споразум и да је неприхватљиво чланство Косова у међународним организацијама и међународно признање. Дачић је поручио да Србија жели мир, али да је посебно иритантно кад сви говоре о принципу територијалног интегритета, а нико не мисли на Србију. „Управо смо под притиском и Ангеле Меркел и Хилари Клинтон и Кетрин Ештон и целе ЕУ, (Хашим) Тачи и ја потписали тај (Бриселски) споразум да бисмо дочекали да 11 година након тога Курти говори да њега то не занима. О каквом ви интегритету ЕУ овде говорите? И шта могу да очекују учесници свих ових разговора ако се тако односите према Бриселском споразуму”, рекао је Дачић.

Разлог за бригу је тај што се у Бриселу неће говорити о темама које су битне за свакодневни живот, а проблеми које су и пре неколико месеци имали Срби и гурнути су под тепих. Уместо да буде речи о ЗСО, на преговарачком столу налазиће се европски план који се не бави конкретним проблемима грађана. Каријерни дипломата Бранко Бранковић оцењује да не види о чему се може озбиљно разговарати када ЗСО још није формиран. За „Политику” каже да је веома скептичан, када је реч о састанку у Бриселу. „Нисам оптимиста, јер се не види физиономија нечега где може да се озбиљно седне и о нечему разговара. Тешко да бисмо ми прихватили да се крене у разговор за овај француско-немачки предлог, а да остало није финализовано”, оцењује Бранковић.

Сматра да се Куртију у медијима придаје велики значај, јер се зна ко стоји иза њега. „Свако његово такво понашање зависи од онога ко га подржава. Он на овај начин, како је то рекао, види да му се тресе тамо, али не од бирача, већ од онога ко му је спонзор, па покушава да каже нешто што он мисли да је боље. Све што је Курти рекао, пустите низ воду. То нико озбиљан не узима у обзир”, каже Бранковић.

А каријерни дипломата Зоран Миливојевић сматра да ниједна дипломатија не може да реши питање Космета, уколико Вашингтон не буде ефикасан према актуелној власти у Приштини и према Куртију. „Никаква дипломатија не може ту да створи озбиљан простор”, оцењује за наш лист Миливојевић и наглашава да Србија нема никакву одговорност за стање у дијалогу, нити у овом тренутку за било шта има потребу да се изјашњава. „Српски став је потпуно јасан – ЗСО мора да се формира и то на начин како је дефинисано у споразуму из 2013. године и у складу са принципима дефинисаним 2015. године. Тамо је све речено и све то мора да се примени. Тај споразум је старији од сваког другог унутрашњег акта и мора да се примени такав какав је”, наводи Миливојевић.

Миливојевић: „Шатл” дипломатија није донела ништа ново

Зоран Миливојевић указује да „шатл” дипломатија није донела ништа ново и да поводом питања помака у дијалогу Београда и Приштине није дала опипљиве резултате. „Нисам сигуран да ће и у овом случају да произведе неки резултат. Међународни посредници су више пута ове године били у Приштини, па нисмо чули да ли је Приштина променила став, јер је ЗСО претходно питање. Курти је изнео неке нове предлоге у шест тачака. Дакле, нема никаквих даљих разговора о нормализацији, о европском плану, о било чему, док се тај услов не испуни и док се оно што је прецизирано Бриселским споразумом не заокружи”, закључује Миливојевић.