Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЈУБИЛЕЈ ЗЕМУНСКЕ ОСМОЛЕТКЕ

Поносни на своју историју

Једна од најстаријих образовних институција у Србији основана је 1728. под именом „Немачка школа”. – Успешна, разиграна, весела и топла средина
Поносни на своју историју
Скоро три века традиције (Фото: школска архива)

Основна школа „Светозар Милетић” академијом у свечаној сали Дома ваздухопловства обележила је 295 година постојања, позвавши се тако на давну 1728, када су образовани монаси на адреси данашњег Великог трга број 4, основали прву школу на овим просторима, у народу познату као „Немачка школа”.

Директорка школе Гордана Срећковић истакла је да је „Милетић” једна успешна, разиграна, весела и топла средина у којој се деца лепо развијају и постижу одличне резултате, што потврђују награде, и осврнула се на значај породице, и изразила захвалност општини Земун на подршци, нарочито у реализацији међународних пројеката и домену школске инфраструктуре.

Директорка се и топлим речима захвалила колегама који својим радом мотивишу и инспиришу децу, помажу им у одрастању, а све са жељом да постану добри, учени и поштени људи.

Скоро три века традиције (Фото: школска архива)

Ђаци су у изузетном и разноврсном програму показали своје таленте и вештине, потврдивши квалитет рада и посвећеност учитеља и наставника. Свечаности су присуствовали секретар Скупштине ГО Земун Марко Јанковић и заменица секретара Дeјана Вуковић, многобројни гости и родитељи.

Поносна на своју историју, поневши име великана српства, јунака, просветитеља, политичара, врхунског интелектуалца Светозара Милетића, 1952. године, ова земунска школа наставља да буде водећа васпитно-образовна установа, која иновативним дидактичким приступом подиже просветне стандарде.

После оснивања, касније, школа добија име „Градска школа”, па „Главна школа”, и ту су у трогодишњој настави дечаци и девојчице стицали своја прва знања. Године 1876. мења назив у „Општу нижу пучку дечачку школу”, а затим у „Државну основну обосполну школу”.

Занимљиво је да се при овој образовној институцији оснива прво Соколско спортско друштво, претеча многих спортова у Земуну, а 1930. у оквиру школе почиње са радом и прво земунско забавиште и школа добија име „Краљевић Томислав”.

Актуелно име добија 1952. године и са поносом га носи до данашњег дана. Доктор права, просветитељ, песник, политичар, градоначелник, борац за српски језик и школе обавезује већ генерације ученика и запослених на одговоран однос према послу којим се свако бави.

Детаљ са свечане академије (Фото: ГО Земун)

Опремљеност просторија

У овој образовној установи кажу да сваку школску годину почињу све бољом опремљеношћу школских просторија. Све учионице имају нов намештај, школске табле и телевизор, а све већи део њих има рачунар и такозвану паметну таблу. У сваку учионицу уведена је кабловска телевизија и кабловски интернет. Хол зграде је у потпуности реновиран, у њему се налази стална поставка изложбе „Живот и дело Светозара Милетића”, његова биста и изложбени простор радова ученика школе. У холовима зграде постављени су ученички панои и тематски постери и слике.(Антрфиле)

Борац за српски народ

Светозар Милетић је 1854. постао доктор права. Радио је у Новом Саду као адвокат и постао активан у тешкој борби за политички, национални и економски опстанак српског народа. Године 1861. Милетић постаје председник општине Новог Сада. Залаже се за увођење српског језика у школе и школовање женске деце. Као вођа Срба у Војводини, Милетић помаже добровољце и њихове породице и захтева од свих да се укључе у борбу против Турака. Због политичког деловања, аустроугарске власти га хапсе и осуђују на пет година робије као велеиздајника. Боравак у затвору оставио је трага на Милетићу. Средином 1882. године тешко се разболео и повукао из јавног живота. Умро је 1901. године.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Зар је нису Руси основали ?
Бранислав Станојловић
Јесу по СОВЈЕТСКОМ, не руском моделу!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.