Обнова блискости Русије и Кубе

Москва намерава да обнови блискост са Кубом, чији је председник Раул Кастро званично подржао свог некадашњег савезника поводом сукоба у Грузији и Јужној Осетији. Сигнале из руске престонице помно анализирају вашингтонски експерти и подсећају да је због совјетских нуклеарних пројектила на Куби, избила криза која је свет 1962. довела на руб нуклеарног рата.

 Као у време хладног рата, како истичу поједини неименовани амерички функционери, а преноси калифорнијски дневник „Лос Анђелес тајмс” Русија успоставља стратешке везе са Кубом. Амерички аналитичари сумњају да би Русија поново ушла у ризик да инсталира ракете са нуклеарном главом, на изолованом острву, погођеном вишедеценијским ригорозним санкцијама САД. Али неки од њих верују да би Москва могла да обнови некада плодоносне обавештајне везе и да успостави „ограничену војну сарадњу” са Хаваном. Куба би могла да буде погодно станиште за пуњење резервоара руских бродова и авиона, како се страхује у Вашингтону.

 Сваки контакт између Хаване и Москве, узнемирава америчку власт, констатује калифорнијски дневник. Неминовно подсећа на војну и обавештајну сарадњу две земље која се протезала од Кастрове комунистичке револуције (1959), све док „ослабљена постсовјетска Русија” није затворила моћни обавештајни комплекс у Лурду близу Хаване (2001). Повратак руских бродова и авиона надомак америчке обале могао би да изазове одлуку о појачању америчке флоте у региону. И Пентагон и људи из Бушове администрације, међутим, одбили су да за „Лос Анђелес тајмс” коментаришу ову тему.

Ослонац на сопствене обавештајце

Анонимни функционер, који „због деликатности тренутка” није желео да се у јавности појави под именом и презименом признаје да је све ово „у ретро стилу хладног рата”, да неодољиво подсећа на кубанску ракетну кризу, а да је то историјско поглавље, које нико не жели да преживи поново.

Руско министарство одбране демантовало је „Известију” која је у јулу писала о намерама да се на Куби инсталирају нуклеарни пројектили. Но, без обзира на демантије, амерички генерал Нортон Шварц, нови командант војне авијације, рекао је у Сенату приликом свог постављења да би Русија прешла „црвену линију” уколико би послала своје бомбардере на Куби.

У Вашингтону преовлађује ипак мишљење да не треба нереално „надувавати ову претњу”. Стара времена су заувек прохујала, није искључено да руски и кубански обавештајци понекад сарађују, али и без руских веза кубанска шпијунска мрежа је изненађујуће продорна, оцена је једног вашингтонског стручњака. Много је времена прошло од распада Совјетског Савеза и Куба је одавно схватила да мора да се ослони на сопствене снаге.

Откако је Раул Кастро постао председник, пошто му је оболели Фидел Кастро предао власт, млађи брат је углавном избегавао провокације, оцењује Брајан Лател, некадашњи аналитичар у Цији, и специјалиста за Кубу. Раул је по њему, невољан да упадне у мрежу новог подгрејаног сукоба између Русије и САД. Куба ће гледати да се извуче из фокуса великих сила, а не да се намеће њиховом видокругу.

Прислушкивање друге обале

Комплекс у Лурду, био је највећа прекоморска совјетска база и по неким извештајима у њему је радило хиљаду петсто руских инжињера, техничара и војног особља. Удаљена око сто педесет километара од америчке обале (Ки Вест) постављена на идеалном месту за „ослушкивање и посматрање противника”, база је најзад затворена „због високих трошкова и напетости које је изазивала у руско-америчким односима”.

Руси је никада неће обновити, сматра Марк Хакард, помоћник директора Никсон центра у Вашингтону, јер они не теже да поново постану светска суперсила, већ хоће примат у сфери бившег Совјетског Савеза.

Домаћин наводних руских пројеката оћутао је сва медијска нагађања. У својој редовној колумни (у званичном органу КП Кубе „Гранми”) „компањеро” Фидел Кастро похвалио је свога брата, председника Раула што је на извештаје о постављању руских ракета на Куби одговорио „достојанственом тишином”. На различите начине она се ослушкује у Москви и Вашингтону, док Кубанци разабиру сигнале транзиције и економски сношљивијих услова живота.