Књига о Алекси Савићу – добротвору

Прокупље – Пре 145 година умро је доктор Алекса Савић, један од највећих прокупачких добротвора који је својим делима задужио генерације тог града, а тим поводом Народни музеј Топлице и Подружница Српског лекарског друштва у Прокупљу организовали су промоцију фототипског издања књиге аутора Новице Шаулића „Лекар у служби свог народа др Алекса Савић, министар народног здравља”.

Из прокупачке подружнице Лекарског друштва кажу да су новим штампаним издањем поменуте књиге желели да још више приближе и упознају све грађане Прокупља и Топличког краја са човеком који их је много задужио.

– Пред нама је књига лекара, политичара, народног посланика и министра који је био слуга народних потреба. Ово је књига о човеку који је био предан раду за свој народ, а његова последња жеља била је у складу са дотадашњим животом, тестаментом је највећи део своје имовине оставио народу. Зато је ова књига живота потребна сваком појединцу да му укаже како се ради и служи својој земљи и народу, потребна је друштву да би осетило значај људи који су снага земље и који смрћу остављају место без замене – кажу о књизи из овог лекарског друштва.

Србија је имала доста добрих лекара у историји, поготово у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године, али је Алекса Савић био један од најбољих, јер његова дела и његова животна прича говоре да није био каријериста и да је превасходно волео да помаже људима не само као лекар већ и као човек.

Алекса Савић је рођен 9. марта 1878. године у Ужицу у богатој породици пекара, кафеџије и власника хана Милана Савића.

– У гимназију је кренуо у Ужицу, а завршио ју је у Београду. У Ужицу се приликом школовања разболео од трбушног тифуса, што је касније оставило трага на његово здравље, а и као дете прележао је запаљење плућне марамице. Медицински факултет завршио је у Грацу 23. априла 1903. и по повратку у Србију, одслужио је војни рок у Дринској болничарској чети у Ваљеву, а после војске стажирао је шест месеци на Гинеколошко-акушерском одељењу Опште државне болнице у Београду – подсећа Дарко Жарић, историчар.

Указом Министарства унутрашњих дела Санитетског одељења од 1904. године постављен је за лекара у прокупачком срезу, где је тада радио као окружни физикус и управник мале болнице.

Његов рад по селима је био тежак. Када је дошла зима 1904. године, лекар Алекса Савић, отишао је у село Пролом, где је избила епидемија великих богиња. Код једног болесника, Стевана Џиновића, дијагностиковао је илеус и ради операције га упутио за Ниш. Како болесникова породица није могла да плати трошкове превоза, Савић је сам платио – додаје Жарић податке из историје тог лекара.

Савић је сузбијао успешно и кожне болести код мале деце на селу, уједно обучавајући мајке да чувају децу од тих болести на правилан начин. Имао је сваке године око 1.500 одојчади које је морао да обилази, а вршио је и прегледе школске деце у свим школама Топличког округа, иницирао оснивање ђачких кујни, школских купатила и других корисних установа.

Учесник ратова 1912–1918. године

Алекса Савић се поред осталих учених људи у Прокупљу дружио и са војводом Живојином Мишићем, који је након пензионисања 1914. године боравио у Прокупљу.

Међу Савићевим хартијама пронађена су два писма војводе Живојина Мишића из којих се види колико су били блиски. Једно од њих је војводино писмо из Београда, а друго из Кана 1919. године. Писма сведоче о пријатељству које је трајало све до Војводине смрти 1921. године.

Алекса је био учесник ослободилачких ратова Србије 1912–1918. године, а на изборима 1927. године изабран је за посланика и касније током формирања владе именован за министра народног здравља.

Као лекар и министар, Савић је знао шта је најпотребније народу: здрава вода за пиће из чистог водовода, школа за будуће стручњаке у пољопривреди. Залагао се за боље хигијенске услове у Топлици па је обезбедио средства за изградњу болнице са 80 лежаја и 14 купатила у Прокупљу, која је завршена 1929. године.

Алекса је преминуо 1928. године у Нишу, а од стране краља Александра Карађорђевића одликован је посмртно Лентом Светог Саве првог степена.

Пре смрти је тестаментом у суду заоставштину поклонио Прокупљу.

Она се састојала од 400.000 тадашњих динара које је наменио за изградњу санаторијума на брду Хисар за опоравак болесника, а по његовој личној жељи сахрањен је на истом брду у гробници. Није испоштована његова жеља јер на Хисару у тој згради никада није био санаторијум, већ је увек био ресторан који је познат у народу као ,„Савићевац”.

По Савићевој жељи, пројекат зграде је израдио архитекта Драгутин Маслаћ, инспектор Министарства грађевина. Његову гробницу и данас посећују туристи, ученици и други посетиоци брда Хисар.

Градска болница у Прокупљу носи његово име од фебруара 2012. године одлуком Управног одбора болнице, док је Медицинска школа у том граду добила назив „др Алекса Савић” 1990. године.

У кругу прокупачке болнице 2009. године подигнут је први споменик овом лекару, бронзани рељеф урадио је познати српски и прокупачки вајар Драган Дробњак.