Стваралац фасциниран људском природом

Човечанство је освојило велике духовне просторе, погледајте филозофију и религију, Библију, Буду, Конфучија итд. Тежимо идеалу и великим циљевима, али смо суочени са нашим ограничењима у погледу решавања еколошких или социо-економских проблема, каже Еурипид Ласкаридис, редитељ и кореограф трагикомедије „Еленит”, коју ћемо, у извођењу грчке трупе „Осмосис”, гледати вечерас од 20 часова у Мадленијануму на 20. Београдском фестивалу игре.

Комад „Еленит” изведен 2019. у Атини, додатно проширује наш универзум, довођењем до апсурда и гротеске, помаже да га боље сагледамо и ако је могуће и разумемо! У њему не постоји прошлост, ни будућност, већ само садашњи тренутак. Урнебесну техно музику је осмислио Ђорђос Пулиос. Костиме је креирао Ангелос Ментис и они код Ласкаридиса имају огромну улогу, преносе детаље о карактеру ликова на сцени и говоре много више од речи. Нагоне вас да се осмехнете и када је ситуација горка.

– „Еленит” који траје 90 минута, жели да се поигра са идејом великих спектакала и у њему је око десетак ликова, а инспирација очигледно долази из већих представа као што су опера, балет, бродвејски мјузикл, старогрчка трагедија, циркус, чак и велики клубови – истиче Ласкаридис и додаје:

– Мој отац је архитекта и дуго сам и сам размишљао да то постанем, све до дана када сам открио позориште. Увек сам био фасциниран конструкцијом и дизајном, замишљањем простора и његовог односа према материјалима. Пратио сам оца на градилиштима и сећам се да су ме као дете привлачили валовити лимови, који су се често користили за покривање кровова, али и за многе друге сврхе. На грчком острву одакле потичем, које није богато и не привлачи туристе, јефтин дуготрајни лим коришћен је у градњи. Мој отац га је погрешно назвао „еленит”. Ово је био сличан материјал који се широко производио седамдесетих у свету, био је мешавина цемента и азбеста, за који је убрзо откривено да је штетан по људско здравље и забрањен је. У неким земљама је чак назван „Етернити”, што указује да је вечан. Сматрао сам да је веома прикладно да назив моје представе буде реч „Eленит” која је заснована на неспоразуму и повезана са мојим односом са оцем!

Игра не користи речи и разуме многе језике, наглашава још Ласкаридис и додаје да у свету извођачке уметности покушавају да пронађу нове жанрове, да их категоришу.

– Аутори с посебним уметничким гласовима попут мог, који се не могу лако дефинисати, налазе уточиште у свету игре, која је уметност без граница, зато сам ја у свему овоме – наводи грчки уметник, некадашњи студент глуме у Атини, при Уметничком театру Каролоса Куна, који је режију студирао на њујоршком колеџу Бруклин, као стипендиста Оназисове фондације. Наступа од 1995. године, сарађујући с редитељима попут Димитриса Папајоануа (ком се за сваку нову представу посебно захвали) и Роберта Вилсона. Добио је стипендију „Пина Бауш”, која му је омогућила да путује у Оукланд и Сантјаго, како би детаљно посматрао рад кореографа-редитеља Лемија Понифасија. Самостално је почео да режира 2000. године, креирајући сценске комаде и награђиване кратке филмове. Компанију „Осмосис” је основао 2009. године, када је почео да приказује своје радове широм Грчке.

– Фасцинира ме људска природа, њена необичност, њене велике моћи и слабости! Како желимо да будемо најбољи што можемо, а ипак смо суочени са својим безбројним ограничењима. Ово је наша судбина и то је врло иронично и зато ме толико дирне. Као политичко створење, веома свесно наших недостатака као врсте, увек ме је занимало како људски мозак функционише када наиђе на препреке. Сматрам да је изненађујуће да смо у 21. веку веома свесни неједнакости у свету, али нисмо у стању да решимо то питање – наглашава Еурипид Ласкаридис.

Изабела Роселини у мају у Београду

Изабела Роселини, славна светска глумица, гостоваће у нашој престоници захваљујући Београдском фестивалу игре, са ауторском представом „Дарвинов осмех” 21. маја на сцени Југословенског драмског позоришта. Део прихода од улазница биће намењен прихватилишту за животиње БЕТА у Зајечару. Комад се бави животињама, емпатијом коју оне имају, али и развијањем људске емпатије према њима. „Дарвинов осмех” мири два света која су често на супротним крајевима: уметност и науку. Ово је прилика да се уз забаву и смех научи понешто о уметности глуме и сложеним научним теоријама.

– Позната је каријера Изабеле Роселини као глумице и модела, али се мање зна да је она завршила два факултета и два мастера, а оба се односе на животиње. Њен долазак је везан за препоруку Михаила Баришњикова. Они су заједно играли у филму „Беле ноћи” и од тада су велики пријатељи. Изабела има своје позориште у близини Њујорка, а Баришњиков на Менхетну. Често сарађују, а деле и љубав према животињама – изјавила је својевремено за домаће медије Аја Јунг, директорка БФИ.