Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ми­ко­нос у ру­ка­ма гра­ђе­вин­ске ма­фи­је

Пре­би­ја­ју про­тив­ни­ке про­фи­та­бил­не не­план­ске град­ње ко­ја угро­жа­ва ар­хе­о­ло­шка на­ла­зи­шта и при­род­не ле­по­те. – Ати­на на остр­во по­зна­то по про­во­ду ша­ље до­дат­них сто по­ли­ца­ја­ца
Ми­ко­нос у ру­ка­ма гра­ђе­вин­ске ма­фи­је
(Pixabay)

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ати­на – Од­у­век се за Ми­ко­нос, остр­во ши­ром све­та по­зна­то по до­бром про­во­ду, го­во­ри­ло да је „др­жа­ва у др­жа­ви”, у ко­јој не ва­же за­ко­ни ни за­бра­не, где нар­ко­ти­ка и ал­ко­хо­ла има у из­о­би­љу, где се гра­ди без пла­на и до­зво­ла, а по­ли­ци­ја ни­је до­бро­до­шла.

Да је си­ту­а­ци­ја из­ма­кла кон­тро­ли по­ка­за­ла је од­лу­ка вла­де да се уме­ша и под­се­ти на за­кон и ред. Јер, гра­ђе­вин­ска ма­фи­ја Ми­ко­но­са је отво­ре­но „по­ка­за­ла зу­бе”, по­чев­ши да се раз­ра­чу­на­ва с они­ма ко­ји јој сто­је на пу­ту. Пре­би­јен је вла­сник ма­лог по­ро­дич­ног хо­те­ла ко­ји ни­је же­лео да га усту­пи, као и бив­ши за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка остр­ва ко­ји је по­ку­шао да за­ве­де ма­ло ре­да... У Ати­ни је муч­ки пре­ту­чен ар­хе­о­лог од­го­во­ран за за­шти­ту ар­хе­о­ло­шког и кул­тур­ног бла­га, са­мим тим и до­зво­ла за град­њу. Ово је пре­суд­ни мо­ме­нат ко­ји је ути­цао на то да се уме­ша­ју вла­да и сам пре­ми­јер Ки­ри­ја­кос Ми­цо­та­кис.

До­не­та је од­лу­ка да се за­бра­ни сва­ка да­ља не­план­ска град­ња на овој те­ри­то­ри­ји, а за­вр­ша­ва­ње већ за­по­че­тих обје­ка­та за­у­ста­вље­но је све док се си­ту­а­ци­ја не до­ве­де у ред. То зна­чи, ка­ко је по­ру­чио пре­ми­јер, да ће за­ко­ни ва­жи­ти за све, да ће на остр­во би­ти упу­ћен до­пун­ски кон­тин­гент од сто по­ли­ца­ја­ца, али и гра­ђе­вин­ска и еко­ном­ска ин­спек­ци­ја, ко­је ће про­ве­ри­ти до­ку­мен­та­ци­ју и за­ко­ни­тост по­сло­ва­ња. На­и­ме, већ де­це­ни­ја­ма, од­мах по од­ла­ску кон­трол­них ор­га­на, ма­фи­ја опет узи­ма све у сво­је ру­ке. Зи­да хо­те­ле, ви­ле, отва­ра ка­фи­ће и ре­сто­ра­не, јер с об­зи­ром на при­ход ко­ји оства­ру­ју, ка­зне ко­је пла­ћа су – ни­штав­не.

Из­да­ва­ње до­зво­ла за град­њу би­ће убу­ду­ће у над­ле­жно­сти Ми­ни­стар­ства за еко­ло­ги­ју и енер­ге­ти­ку, што зна­чи да ће се из Ати­не кон­тро­ли­са­ти сва­ки про­је­кат, док ће да­ља град­ња би­ти мо­гу­ћа тек кад бу­де за­вр­шен ком­пле­тан план за остр­во. За са­да не­ма ре­чи о то­ме хо­ће ли бес­прав­но по­диг­ну­ти објек­ти би­ти сру­ше­ни.

Под лу­пом ко­ми­си­ја ко­је по на­ло­гу вла­де сти­жу на остр­во на­ћи ће се два ноћ­на клу­ба ко­ја су за са­мо не­ко­ли­ко да­на по­диг­ну­та на пла­жа­ма, про­тив че­га су ме­шта­ни уза­луд про­те­сто­ва­ли. Јав­на је тај­на да се сва­ки по­ку­шај ло­кал­них ор­га­на да се за­ве­де ред углав­ном за­вр­ша­вао не­у­спе­хом, јер су за сва­ким ин­ве­сти­то­ром и вла­сни­ци­ма ста­ја­ли ми­ли­о­ни евра и за­шти­та „с вр­ха”. Та­ко­ђе, оно ма­ло по­ли­ци­је на остр­ву из­бе­га­ва­ло је ди­рек­тан су­коб с ма­фи­јом. Та­ко је у по­след­њих де­се­так го­ди­на по­диг­ну­то не­бро­је­но но­вих ви­ла и ма­њих хо­те­ла, а ин­ве­сти­то­ри из арап­ског све­та не пи­та­ју за це­ну, јер се гра­ди­ло на нај­леп­шим пла­жа­ма, ува­ла­ма, са по­гле­дом на мо­ре... Ка­фи­ћи су ни­ца­ли пре­ко но­ћи, у огром­ним ко­ли­чи­на­ма то­чи се ал­ко­хол, про­да­ју нар­ко­ти­ци, до­ма­ћи и стра­ни пе­ва­чи оти­ма­ју се за го­сто­ва­ње у клу­бо­ви­ма где за ноћ за­ра­ђу­ју де­се­ти­не хи­ља­да евра.

Ло­кал­но ста­нов­ни­штво у мно­го­број­ним пи­сми­ма оп­шти­ни, али и др­жав­ним ор­га­ни­ма у Ати­ни, по­ру­чу­је да му је не­мо­гућ да­љи оп­ста­нак, да су угу­ше­не тра­ди­ци­ја и острв­ска кул­ту­ра.

„Нео­п­ход­но је да се по­ја­ча ме­ха­ни­зам кон­тро­ле и да се спре­че прет­ње ко­је се упу­ћу­ју пред­став­ни­ци­ма ло­кал­них ор­га­на вла­сти. Да­нас су то ар­хе­о­ло­зи, су­тра ће­мо би­ти ми”, по­ру­чу­је гра­до­на­чел­ник Ми­ко­но­са Кон­стан­ти­нос Ку­кас.

Огла­сио се и Са­вез ар­хе­о­ло­га Грч­ке, у ко­јем је око хи­ља­ду струч­ња­ка ко­ји се­бе сма­тра­ју по­след­њим за­штит­ни­ци­ма исто­риј­ског на­сле­ђа на­ци­је пред, ка­ко ка­жу, „сти­хи­јом ко­ју до­но­си ту­ри­зам”. На­во­де да је ба­ланс из­ме­ђу по­тре­ба го­сти­ју и очу­ва­ња при­род­ног окру­же­ња де­ли­ка­тан али нео­п­хо­дан, јер не са­мо да је остр­во пре­тво­ре­но у цен­тар за­ба­ве, већ гу­би и при­род­не ле­по­те, пла­же по ко­ји­ма је би­ло по­зна­то по­што је сва­ки ква­драт ста­вљен на про­да­ју. Ар­хе­о­ло­зи, ува­жа­ва­ју­ћи чи­ње­ни­цу да је ту­ри­зам основ­ни по­кре­тач грч­ке еко­но­ми­је, упо­зо­ра­ва­ју да је спо­рост би­ро­кра­ти­је и до­са­да­шња не­спрем­ност да се ухва­ти уко­штац с не­ле­гал­ном град­њом у овом тре­нут­ку по­след­ња опо­ме­на јер, не са­мо да је Ми­ко­нос „др­жа­ва у др­жа­ви”, већ се, ка­ко ка­жу, све ви­ше уз­ди­же ка „соп­стве­ној стра­тос­фе­ри”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.