Емоџи за крунисање Чарлса Трећег

У Вестминстерској опатији, на истом месту, које је обележило живот краљице Елизабета Друге (где је крунисана, где се удала и где је одржана церемонија њене сахране), 6. маја биће устоличен и њен најстарији син Чарлс, принц који је најдуже чекао на престо. Након „сахране века”, у Вестминстерској опатији биће уприличено и „крунисање века”, које ће обележити ново доба британске монархије.

Преузимање престола је преломни тренутак у модерној историји и уједно намеће питање да ли ће краљ Чарлс Трећи одржати оно што је његова мајка с тог места оставила у аманет њему и нацији – да је након њеног одласка следе негујући заједништво, веру и вредности које их држе на окупу. Можда, уз помоћ модерних алатки какве су емоџији, уз промовисање екологије, рециклираних материјала, борбе против климатских промена – али то је „други пар рукавица”. Истини за вољу, нереално је очекивати да Чарлс достигне мајчину славу. Само Елизабета Друга је у Британцима могла да изазове да се с дивљењем сећају њеног осећања дужности и посвећености народу. Звали су је краљица британских срца. Својевремено, поводом свог 21. рођендана, изјавила је да ће живот посветити служењу нацији и реткост је да је такво обећање било тако добро одржано. За разлику од ње, Чарлс преузима круну у својој 75. години, а чекају га сложени изазови у по много чему подељеном друштву, где ни расположење у Шкотској не обећава много, а камоли у земљама које, кад је реч о осећањима према круни, имају ставове налик оном у Барбадосу, који је последњи напустио крунске земље.

Суштинска разлика између мајке и сина јесте та да је краљица по популарности надмашила саму монархију, а њена репутација је била готово недодирљива до краја, што се за краља не може рећи. Елизабета Друга је била бренд за себе. Чарлс жели да истакне да је монархија значајна у савременој мултикултуралној нацији, али планира и да ову институцију мало прилагоди модерним токовима. Церемонија 6. маја биће зато краћа, мање екстравагантна и мање скупа.

Кад је реч о емоџијима и екологији, позивнице за 2.000 гостију одштампане су на рециклираном папиру. Наглашавајући краљеву дугогодишњу еколошку кампању, украшене су призорима природе, дивљег цвећа, птица, фигуром „зеленог човека” од бршљана, глога и храстовог лишћа – симболом пролећа и поновног рођења који слави нову владавину. Краљ ће скратити руту до Вестминстерске опатије у односу на ону којом је ишла његова мајка 1953. То указује на скромнији догађај. Церемонија ће укључити традиционалне симболичне предмете који вековима прате крунисања – драгуље, мачеве, жезла, краљев прстен, кашику из 12. века у којој се служи свето уље из Јерусалима, а која је преживела чистку регалија Оливера Кромвела.

Догађај ће имати свој емоџи, званичне прве симболе, ново глобално средство комуникације којим рукује бар 90 одсто корисника друштвених мрежа. Можда звучи неозбиљно, али то би могао да буде огроман адут у краљевој трци за наклоност млађих Британаца. На „Твитеру” је, рецимо, представљена сличица која приказује златну круну Светог Едварда коју је носила Елизабета током постављења, а која ће бити коришћена и на Чарлсовој крунидби. Свако ко има паметни телефон моћи ће да коментарише емоџијима који ће се појавити при коришћењу кључних речи попут „#Coronation, #CoronationWeekend”. Ово је прво британско крунисање у време друштвених мрежа, док је ступање на трон Елизабете Друге било прво које је преносила телевизија. Она се тада возила у 4.000 килограма тешкој кочији старој 260 година, а Чарлс и Камила биће у климатизованој кочији, с прозорима на аутоматско спуштање и амортизерима за удобну вожњу.

Сијасет ових и сличних информација које пристижу из Бакингамске палате не могу да затрпају и оне које пристижу из других извора, попут вести о студији која испитује повезаност британске монархије и трговине робљем у 17. и 18. веку. Још у првим данима туговања за преминулом краљицом појавили су се текстови о томе како је монархија била штетна за оне који живе у њеном „златном кавезу”. Критичари су писали: „Време је да замислимо будућност без тога. За народе колонизованих земаља монархија није неутрална институција, већ отеловљење империјалног наслеђа које је користило Британији на рачун њених колонија”.

Тешко да ће Чарлсова позивница на рециклираном папиру умирити оне који на његову поруку да се „односи мењају, а пријатељство траје” узвраћају да пријатељство захтева одговорност, да дужност значи да дугове треба платити, а оне који се извињавају позвати на одговорност. Краљ церемонијалним изменама указује да разуме да се церемонија дешава у време финансијских турбуленција, али антимонархистички покрет не одустаје од протеста који планира за 6. мај. То су они људи који су недавно у Колчестеру у Енглеској узвикивали: „Није мој краљ”. Активисти против монархије тврде да добијају огромну финансијску подршку и нове чланове од када је краљица преминула.