Да ли је инфлација престала да буде увозна и постала само наша

Цене хране и енергената на светском тржишту су у паду, а инфлација се последично смирује у главним економијама попут Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Код нас се поскупљења не стишавају и инфлација је достигла 16,2 одсто у марту. Да ли зато повећање цена хране и енергената више „не пију воду” као разлог за наша поскупљења и да ли су домаће специфичности прави разлог за поменута 16,2 процента.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је раст цена хране и енергената имао знатан утицај на инфлацију у Србији до средине прошле године. Од тада инфлација не може више тиме да се правда.

„Наша инфлација је сада већа, јер смо касније почели с поскупљењем струје и гаса него друге земље. То је последица економске политике вођене у Србији. Узрок је и претерана експанзивна фискална и монетарна политика која је током 2020. и 2021. допринела малом паду бруто домаћег производа. Другим речима, подељено је много новца грађанима и привреди и дохоци су расли брже од производње. Укупна количина средстава расла је брже од производње тако да је то утицало да тражња брже расте од понуде. И сада имамо тај одложени ефекат”, наводи Арсић.

Додаје да је у САД инфлација заустављена од прошле године, слично и у Европи. Један је податак колика је инфлација међугодишње, а интересантно је за поређење колика је инфлација код нас и код њих за последњих три и шест месеци. Код нас је већа него у другим земљама. У САД је нула од средине 2022, у Европи од октобра и новембра осцилира, некад падне некад порасте.

„Кад увозимо проблеме из света то се наглашава на сва звона и пренаглашава, а када су неке ствари последица наше политике онда се то прећуткује и приписује међународним факторима”, објашњава овај економиста.

Очекује да ће и код нас од средине године инфлација почети да знатно успорава у односу на претходне месеце. Додатни шок ће бити када поскупе струја и гас у мају.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб) напомиње да је увозна инфлација, и то она која је последица штампања новца, дефинитивно највећа компонента.

„Како је Европска централна банка штампала огромне своте новца током 2020. и 2021. та средства су стизала и у Србију. Да не би дошло до притиска на јачање динара НБС је штампала динара колико је улазило евра. Зато можемо да причамо о увозној инфлацији и она износи две трећине, а преостала трећина је последица наших локалних карактеристика у смислу како се водила економска и монетарна политика”, каже Гајић.

Додаје да не воли да прогнозира када ће се инфлација код нас смирити, јер економисти сутра морају да објашњавају зашто се њихове прогнозе нису оствариле. Други разлог је то што још има превише фактора који нису нужно само економски који утичу на поскупљења.

„Када се говори о паду инфлације многи питају када ће цене да се врате на стари ниво. Пад инфлацији не значи то, већ да ће цене спорије да расту, а неће се вратити на оно што је било пре две, три године”, објашњава овај економиста.

Из Народне банке Србије (НБС) наводе да се инфлација у нашој земљи од почетка године кретала у складу с њиховом пројекцијом, према којој је врхунац инфлације очекиван у првом тромесечју. У марту је износила 16,2 одсто међугодишње и у другом тромесечју очекују најпре њено постепено, а затим у другој половини године и брже успоравање да би се крајем године инфлација нашла на упола нижем нивоу од тренутног, а средином 2024. вратила у границе циља. „Када је реч о инфлацији у зони евра и САД, она јесте успорила у марту и била 6,9 одсто међугодишње у зони евра и пет међугодишње у САД. При томе, у оба случаја је успоравање инфлације било претежно вођено нижим ценама енергената, које су у марту, делом и због високе базе из марта 2022, забележиле међугодишњи пад (минус 0,9 процената у зони евра и минус 6,4 одсто у САД). Поскупљење енергената и у Србији се од почетка године успорава, при чему су се цене нафтних деривата последњих месеци, пратећи пад светске цене нафте, готово спустиле на ниво из марта 2022. (међугодишњи раст цена нафтних деривата је у марту износио 1,8 одсто). С друге стране, Србија је касније почела да повећава цене струје и гаса јер је држава током 2022. преузимала терет енергетске кризе на себе, како би очувала пословно, потрошачко и инвестиционо поверење на високом нивоу и како не би уносила додатну неизвесност, што успорава пад цена енергената у поређењу с другим земљама”, наводе из централне банке.

Када говоримо о базној инфлацији (укупна инфлација без хране и енергије) она се у марту и у зони евра и у САД убрзала за по 0,1 процентни поен на 5,7 одсто међугодишње у зони евра и на 5,6 процената међугодишње у САД, што указује да су одређени инфлаторни притисци још присутни и да су се показали отпорнијим него што се сматрало на почетку кризе. Посматрајући структуру робне размене, управо су производи из групе базне инфлације ти којима Србија највише тргује и цене тих производа имају највећи утицај на нашу увозну инфлацију, што је свакако један од разлога зашто она у Србији није у првом тромесечју ове године започела међугодишњи пад. Као што је било потребно неко време да се раст трошковних притисака и раст цена енергената након избијања енергетске кризе и рата у Украјини пренесе на нашу економију, тако је потребно и неко време да се осети пун дезинфлаторни ефекат опадајућих глобалних трошковних притисака који се дешава у свету и који би у већој мери код нас требало да се види у другој половини године, наводе из НБС.