Каранфили од Партизана за шампиона

На Партизановом стадиону се игра 170. „вечити дерби”. Црвена звезда трећи пут улази у највећу утакмицу нашег фудбала с већ обезбеђеним ловором за државног првака. Њој, што се каже, и математички нико не може да помрси рачуне у још шест кола до краја лигашког такмичења.

Тако се прво десило у сезони 1976/77. године. „Црно-бели” су 22. маја 1977. четврти и последњи пут у првенству били домаћини „црвено-белима” на њиховој „Маракани”. Онда се то држало за нормалну ствар из практичних мотива јер је од више гледалаца на већем стадиону већи приход од продатих карата, али у овом случају разлог за селидбу у комшилук биле су припреме за традиционални слет на Дан младости (25. мај) на Стадиону ЈНА.

У београдско-загребачким дуелима у колу пре тог Звезда је код куће савладала Загреб с 3:1, а да у вођству умакне другопласираном Динаму за 11 бодова помогао јој је Партизан будући да је меч у Максимиру завршен с мирним мрежама. Дан пре 60. дербија „модрима” је развејана и последња нада да ће се у финишу шампионата догодити чудо. Изгубили су од ОФК Београда на Омладинском стадиону с 2:1 па је весеље „црвено-белих” могло да почне пошто су били недостижни у преосталих пет кола (тада два бода за победу).

Сутрадан је такорећи обевљена примопредаја круне. С титулом првака у џепу Звезда је положила оружје пред најљућим ривалом, шампионом 1976, који јој је засолио славље с 2:1 головима Илије Завишића у 55. минуту и Џевада Преказија у 71 (утешни погодак постигао је Душан Савић у 77).

С обављеним послом је Звезда изашла на мегдан Партизану и 22. јуна 1980, у претпоследњем колу. Трофеј је обезбедила недељу раније кад је на свом игралишту с 4:1 надвисила Сарајево, свог првог пратиоца, коме је на врху одмакла за седам бодова, а с њим се на другом месту поравнао крушевачки Напредак. На Стадиону ЈНА затим по великој спарини није било победника, а ни голова (претходно 0:0 само 1961). Први пут после пет година и девет окршаја у низу плен је подељен.

Пре почетка 66. „вечитог дербија” пред 50.000 људи с разгласа су упућене честитке новом прваку (за 1979. Хајдук). Партизаново стручно руководство на челу с Јосипом Дуванчићем пришло је Звездиној клупи да пружи руку Бранку Станковићу и његовим помоћницима, а играчи „црно-белих” су на терену уручили својим ривалима по стручак каранфила.

Догодине је Звезда сачувала титулу, а „вечити дерби” је игран у последњем колу, 14. јуна 1981. Водећи „црвено-бели” су имали два бода више од другопласираног Хајдука и убедљиво бољу гол-разлику од њега (+31:+21). Сплићани су могли на трон само у најлепшим сновима. На јави нерешено је било и на „Маракани” (1:1 – 0:1 Момчило Вукотић у 2, 1:1 Сребренко Репчић у 70) и на Пољуду, где је у непосредном дуелу за наслов вицепрвака домаћин ишчупао довољни реми (3:3) против одличног нишког Радничког.