Буди благослов другима и бићеш сам благословен

Најбрже путује онај ко путује сам, али искуство младог Шкота Дина Николсона, инстаграм, фејсбук, твитер, додо и јутјуб звезде и аутора бестселера „Налин свет”, ипак казује да је на путу око света уз себе најбоље имати мачку. Дин је ових дана био гост Београда и свог издавача „Лагуне”, а сусрео се и са бројним читаоцима, који су имали част да помазе Налу и сликају се с њом, као и са преводитељком на српски језик Драганом Марковић.

Када је из родне Шкотске кренуо на пут око света бициклом, Дин је покренуо инстаграм страницу „Један бајс – један свет” (@1бике 1 wорлд), али она је била готово неприметна све док негде у нашим крајевима, у Босни, није од сигурне смрти спасио маче и тај сусрет поставио на нет. Тог тренутка сетио се старе шкотске изреке: „Оно што је твоје, не може ти побећи.” И у свом срцу се исконски везао за маче коме је дао име по малој храброј лавици из цртаћа „Лион Кинг”. Пошто није имао где да је вакцинише, замолио је своје анђеле чуваре да му помогну да преко црногорске границе пребаци у торби скривену Налу, и помоћ је стигла у изобиљу. Од тада, па преко следећих граница: Албаније, Грчке, Турске, Грузије, Азербејџана, Бугарске, Србије, Мађарске, људи су га пратили уз осмех и дивљење, уживајући у томе што их је Нала удостојила пажње и допустила им да је помазе.

Дин је помишљао: „Као да возим краљицу на бициклу”, и стварно је тако било. Љубав једне мачке отворила му је пут до многих срца за које би иначе остао невидљив. После сваке нове објаве на „Инстаграму” добијао је понуде за бесплатно преноћиште током пута, много поклона, нове гуме за бицикл и друге предлоге за спонзорство. Само је први видео-снимак Диновог сусрета са Налом имао тридесет милиона прегледа на „Инстаграму”, а после интервјуа који је непретенциозно дао за „Додо”, интернет страницу посвећену животињама, он и Нала постали су звезде. Телефон му се усијао. Најлепше од свега је што је свет почео да гледа Налиним очима, на отвореном путу уживао је у погледу са њом као капетаном на корману бицикла, живео је у складу са природом и њеним законима. Слободан, а одговоран према том животу који је спасио. И према самом себи, јер је њој потребан.

Убрзо је Дин схватио да добија превелику пажњу коју треба паметно да искористи, па је тако почео да објављује и снимке на којима чисти успутне плаже у Албанији и Грчкој од отпада и пластике. У међувремену, док је у земљама које је обилазио сретао и ветеринаре, због Налиних налаза и вакцина неопходних за пасош, уз њихову помоћ почео је да удомљава у Велику Британију остављене и болесне псе, на које је наилазио. Људи су несебично на интернету донирали новац за лечење тих животиња, а организовао је и друге видове прикупљања неопходних средстава за азиле које је посећивао током пута. Динова приповест нам казује нешто друго у односу на доминантне приче о људској покварености и цинизму судбине. Његово искуство, бар у овом делу света, јесте да су многи спремни да помогну и да помоћ стиже најчешће са неслућених страна само кад је срце отворено да је прими. Када се зауставио у Грчкој, у близини једног кампа за избеглице из Сирије, ујутру би поред бицикла и шатора затицао кесе пуне воћа и свежег хлеба. У разговору са старим Сиријцем сазнао је да је мачка поштована животиња у исламским земљама због тога што се верује да је пророк Мухамед на крилу држао управо мачку, док је проповедао, а ако би заспала, секао би део одоре да је не пробуди.

„Буди благослов другима и бићеш сам багословен”, рекао је стари Сиријац... Дин се у тренуцима путовања, када би све кренуло лоше, када би се разболео, или би наишла олуја на отвореном, памтио да су ти људи и деца из избегличког кампа прошли хиљаду пута горе ствари. Зато наставља да чини добро, уз своју сродну душу Налу, и да показује колико јавна реч на интернету може да буде употребљена за заштиту животиња и природе, без којих се не може.