УНИЦЕФ-ов извештај „Стање деце света у 2023. години”: Свако пето дете на планети није вакцинисано против малих богиња

УНИЦЕФ-ов извештај „Стање деце света у 2023. години” показује да је чак 67 милиона деце широм света у потпуности или делимично пропустило рутинску имунизацију између 2019. и 2021. године, а свако пето дете на планети уопште није заштићено од малих богиња које могу бити смртоносне у детињству. Због великог броја малишана који нису примили ММР вакцину, Србија се налази међу пет најугроженијих земаља у Европи – иако је обухват овом вакцином у нашој земљи порастао на 81.3 одсто, тај ниво треба да достигне 95 процената како бисмо постигли колективни имунитет. Да би се то постигло, потребно је да заједно радимо на превазилажењу преосталих изазова који се тичу имунизације деце, истиче се у најновијем УНИЦЕФ-овом извештају „Стање деце света у 2023. години”.

Како упозоравају струњаци агенције Уједињених нација за права детета, свако пето дете на свету није примило ниједну дозу вакцине која су предвиђена календаром имунизације, или је некомплетно вакцинисано, због чега је подложно низу болести које се могу спречити вакцинацијом.      Осим тога, седам од осам девојчица које испуњавају критеријуме није вакцинисано против хуманог папилома вируса (ХПВ), који може да изазове цервикални карцином.

„Вакцине спашавају животе, али превелики број деце широм света није имунизован. Пандемија вируса ковид-19 само је додатно повећала њихов број, а деца која пропуштају вакцинацију углавном живе у најсиромашнијим, најудаљенијим и најмаргинализованијим заједницама. Да би се допрло до њих, од пресудног је значаја дати приоритет улагању у примарну здравствену заштиту и здравствене раднике, који су углавном жене. Такође, од кључног је значаја изградити поверење у вакцине и максимално искористити велики број нових идеја и технологија које могу повећати снагу вакцина и обезбедити да оне допру до сваког детета. У протеклих десетак година, упркос све већим напорима у правцу проширења вакцинације, није било пуно помака у смањењу броја деце која нису примила ниједну дозу вакцине.

Када не вакцинишемо децу, угрожавамо њихове животе и здравље – као и раст и развој својих друштава. Вакцине спашавају 4,4 милиона живота сваке године, што је бројка која би могла да порасте на 5,8 милиона, уколико се испуне циљеви Агенде имунизације до 2030. године. Пре увођења вакцине 1963. године, процењује се да је од малих богиња сваке године умирало 2,6 милиона људи широм света, углавном деце. До 2021. године, тај број је пао на 128.000, што је још увек превише, али је дошло до изузетног побољшања. Значај имунизације није само здравствени – вакцинација штити децу од болести, али спречава и њихово изостајање из школе због болести, што побољшава исходе учења. Када су деца заштићена од болести, њихови родитељи или старатељи не морају да изостају са посла, ради бриге о болесној деци. Осим тога, родитељи имунизоване деце неупоредиво ређе се суочавају са емоционалним болом и понекад великим материјалним трошковима због бриге о болесном детету”, истичу аутори УНИЦЕФ-овог извештаја. 

Они константују да се пандемија вируса ковид-19 негативно одразила на вакцинацију деце широм света – УНИЦЕФ процењује да је 67 милиона деце потпуно или делимично пропустило редовну вакцинацију између 2019. и 2021. године, односно да ју је 48 милиона деце у потпуности пропустило. Процене говоре да 2019. године 19,1 милиона деце на свету није имунизовано, у првој пандемијској години вакцинацију је пропустило 22,9 милиона деце на планети, а током претходне године 25 милиона није вакцинисано, чиме је стопа вакцинације враћена на нивое који нису забележени од 2008. године.

Пандемија се негативно одразила на вакцинацију деце, јер је поставила огромне нове захтеве пред здравствене системе, с којима они често нису били припремљени да се изборе. Осим тога, погоршала је постојећи мањак здравствених радника и донела велика оптерећења по медицинаре у непосредном контакту са становништвом, који су се такође носили с додатним теретом старања о члановима породице. Препоруке о изолацији и страх од заражавања вирусом у здравственим установама довели су до тога да породице одлажу вакцинацију деце. С обзиром да деца рођена непосредно пре или за време пандемије ковид-19 сада прерастају узраст када би се обично вакцинисала, неопходно је хитно предузети активности како би се надокнадила пропуштена вакцинација деце и подржало интензивирање услуга вакцинације на које се пандемија негативно одразила.

На жалост, чак и пре пандемије, превелик број деце пропуштао је вакцинацију, а многа од њих живе у најсиромашнијим и најмаргинализованијим заједницама. Подаци УНИЦЕФ-а говоре да у најсиромашнијим домаћинствима, нешто више од сваког петог детета није примило ниједну дозу вакцине, док у најбогатијима то важи за тек свако двадесето дете. У неким регионима је разлика још већа – у Западној и Централној Африци, готово свако друго дете у најсиромашнијим домаћинствима није примило ниједну дозу вакцине, у поређењу са децом која расту у имућнијим породицама, где свако 16 дете није вакцинисано.

Многа деца која нису примила ниједну дозу вакцине или су некомплетно вакцинисана живе у  удаљеним руралним заједницама, густо насељеним градским насељима, као и подручјима захваћеним сукобима и кризама. Двоје од петоро деце у свету која нису вакцинисана у 2018. години живело је у окружењима која су захваћена сукобом или су нестабилна. Ти изазови су највећи у земљама са ниским и средњим нивоом дохотка, у којима отприлике свако десето дете у урбаним подручјима није примило ниједну дозу вакцине, док је та бројка нешто мања од сваког шестог детета у руралним подручјима. У земљама са вишим средњим нивоом дохотка готово да не постоји разлика у иунизацији деце у урбаним и руралним подручјима.