Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Десет, рекло би се, сасвим разумних начела

Жеља ми је да читаоцима „Политике” понудим десет, чини ми се, разумних начела за вођење економске политике једне земље. Кренимо редом:

1. Фискална дисциплина. Ово се своди на то да јавни приходи треба да покривају јавне расходе, будући да буџетски дефицит, односно дефицит јавних финансија доводи до инфлације (коју нико не жели) и до платнобилансног (текућег) дефицита. Чак ме овај други и не забрињава превише (уколико је суфицит на капиталном рачуну у перспективи довољан да га покрива), али инфлација – тешко да се неко може супротставити овом начелу. Фискална дисциплина – звучи разумно!

2. Промена приоритета јавних расхода. Треба, уместо бесомучног субвенционисања свега и свачега (попут покривања дефицита пензијског фонда или губитака државних железница), јавне расходе усмерити на оне програме који су усмерени на подршку привредном расту и подршку најсиромашнијима. Звучи разумно!

3. Пореска реформа. И то таква да комбинује умањење (граничних) пореских стопа и увећање пореске основице. То ће увећати пореске, па тиме и укупне јавне приходе. Звучи разумно!

4. Либерализација каматних стопа. Уколико постоји контрола каматних стопа, треба је укинути. Да ли ово треба објашњавати у земљи у којој су каматне стопе дуго биле ограничене, а кредите су могли да добију само чланови онога чега треба да будеш члан да би добио кредит. Срећом, данас нема ни говора о тако нечему. Звучи разумно!

5. Политика конкурентног девизног курса. Дакле, централна банка треба да обезбеди да прецењена домаћа валута не угрожава конкурентност домаће привреде у размени са иностранством. Сви они „финансијски аналитичари” и „експерти за страна улагања” који тврде да је динар прецењен, лако ће се сложити са овом тврдњом. Звучи разумно!

6. Либерализација спољне трговине. Молим лепо, не кажем којим темпом (имам ја о томе своје мишљење) него само да је то потребно учинити. Свима који разумеју механизме и последице спољне трговине ово звучи разумно. А онима који не разумеју, треба указати на чињеницу да када желите да нашкодите свом непријатељу то чините тако да га онемогућите да слободно тргује. Може ратним бродовима, као Британија Немачкој (1914), или резолуцијом Савета безбедности, као Америка и остали Србији (1992). Звучи разумно! Не санкције, него либерализација спољне трговине.

7. Либерализација капиталног прилива. Не ради се, дакле, о пуној либерализацији капиталног рачуна, него само о томе да сви они странци који желе да уложе у земљу, да нешто купе или изграде у њој, то могу да ураде без икаквог ограничења. Звучи разумно!

8. Приватизација. Е сада, за оне који добију алергијски напад на ову реч, цитираћу једног од проверених љубитеља друштвене својине, човека који је био лојални центурион свих Милошевићевих кохорти: „друштвена својина може да буде исто толико ефикасна као и приватна”. Дакле, „може” (кондиционал) и „исто толико” (не може да буде ефикаснија). На основу наведеног става мог омиљеног центуриона, ја сам за приватизацију, будући да је заговара и њен противник. Звучи разумно!

9. Дерегулација. Она која подразумева, пре свега, уклањање регулаторних баријера уласку нових предузећа у грану, чиме се увећава конкуренција. Дакле, не она дерегулација која подразумева уклањање регулације безбедности производње, еколошку регулацију, или економску регулацију у случају природних монопола. Звучи разумно!

10. Заштита приватне својине. То подразумева заштиту приватне својине најслабијих, оних који су на граници формалног сектора, с једне или друге стране. Јаки већ имају начин да заштите своју приватну својину. Звучи разумно!

Да ли можемо да се сагласимо око ових десет тачака? Да ли и Вама оне звуче разумно? Да ли смо постигли консензус?

Е, сада, неки можда већ наслућују о чему се ради. За остале следи питање: да ли знате како се назива скуп начела који су управо описани у десет тачака? Кратко и јасно: Вашингтонски консензус! И то описан и образложен (осим оних санкција и оног центуриона) према изворном објашњењу Џона Вилијамсона, човека који га је и формулисао давне 1989. године.

Мислим да би било добро да свако себи постави питање: да ли су ова начела „неолиберална”? Да ли се овде ради о „тржишном фундаментализму”? Да ли се овде заговара „минимална држава”, она која треба само да брани приватну својину појединца и његову слободу? Које је од ових начела неразумно? Просудите сами! Ја, морам да кажем, то нигде не видим, независно од тога у којој мери се слажем са овим начелима. И немојте да на ова питања себи одговарате са „али Џозеф Стиглиц каже....” – покушајте сами да донесете свој суд. А о дотичном Стиглицу ћемо у једном од наредних наставака.

Размислите још о томе да ли је аргентински финансијски слом (2001) последица спровођења начела Вашингтонског консензуса или њихових кршења (начела 1, 2, делимично 3 и, нарочито, 5). И, можда, још и само ово: да ли се српске власти данас придржавају ових начела? Вашингтонски консензус? Звучи разумно!

председник Центра за либерално-демократске студије

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.