Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медведев и Саркози се договорили, разлике остале

Специјално за „Политику”
Москва, 9. септембра – Русија је данас са Јужном Осетијом и Абхазијом разменила ноте о успостављању дипломатских односа. Дан раније председник Грузије Михаил Сакашвили потписао је обавезу на којој Русија инсистира већ годинама – да неће примењивати силу да би решио проблеме на спорним територијама. Гарант те обавезе су Европска унија и Француска. Након тога су председници Медведев и Саркози у замку „Мајндорф” у Подмосковљу, у преговорима који су трајали, уместо једног, пуна четири сата, допунили споразум о миру који су заједно формулисали пре готово месец дана. У неколико нових тачака прецизно су одређени датуми повлачења руске војске са територије Грузије. Бројни француски новинари који су допутовали са својим председником са задовољством су објашњавали колегама да овог пута „Руси неће моћи да смотају импулсивног Саркозија” као што су, по њиховом мишљењу, урадили 12. августа кад је прихватио да се у мировном споразуму нађе клаузула да Русија „има право да, до стварања међународних механизама, предузима допунске мере безбедности”, што су потом обе стране тумачиле на свој начин.

Тешка одлука за Москву

Зато су, тврде француски новинари, послати Солана, Кушнер и Барозо, који су, како смо касније сазнали, пажљиво пратили разговоре о сваком детаљу споразума. Француски извори тврде да је руска страна врло тешко прихватила да повуче војску, па је у једном тренутку Саркози устао и рекао да ће напустити преговоре уколико се не каже децидирано да ниједног руског војника неће остати на територији Грузије. Ситуацију је, наводно, смирио Медведев који је објаснио да руској војсци уопште није потребно да се задржава у Грузији, али и да се неће повући све док на њено место не дођу међународни посматрачи. Као што је познато, Русија је већ покренула иницијативу да се у такозвану тампон зону пошаље милиција ОЕБС-а.

Таква ситуација Русији више одговара – одговорност за све што се догађа у региону сносиће међународна заједница, а руска војска ће се ипак налазити у региону „како би могла да одговори на рецидиве агресије” (Лавров).

Данас је Анатолиј Сердјуков, министар одбране Русије, објавио да је са властима Јужне Осетије и Абхазије договорено да у свакој од њих буде смештено по 3.800 руских војника. У Јужној Осетији војници ће бити смештени у градовима Џава и Цхинвали (километар од грузијске границе), а у Абхазији на местима где су се раније налазили миротворци. Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров објаснио је да ће се војска Русије налазити у Јужној Осетији и Абхазији на молбу председника и парламената тих држава, као и на основу указа председника Русије. Поређења ради, треба знати да је до овог рата на територији Јужне Осетије било нешто више од 500 руских миротвораца.

Француски председник Саркози оценио је јучерашње разговоре као максимум онога што се могло урадити. У суштини, обе стране могу да буду задовољне, Француска – јер је успела да уговори прецизан план повлачења руске војске, Русија јер је добила гаранцију о непримењивању силе на спорној територији. И то је све. Суштинске разлике су остале: „Одлука о признању две нове државе је дефинитивна и о њој не може да се дискутује”, рекао је Медведев. „ЕУ осуђује одлуку Русије о признавању Абхазије и Јужне Осетије” , рекао је Саркози, али су обе стране избегле да разговарају о разликама – циљ је, за сада, да се обезбеди мир.

Ипак, чини се да је Русија убележила један важан поен – како је Медведев рекао на конференцији за новинаре – „специјално је истакнуто: даљи дијалог са Сухумијем и Цхинвалијем могућ је само као са посебним субјектима међународног права”. Министар Лавров данас је потврдио да ће на преговорима о регулисању ситуације на Кавказу, који ће бити одржани у Женеви 15. октобра, „Абхазија и Јужна Осетија добити равноправно место за столом”. Лавров је додао да још увек није одређено ко ће све учествовати у преговорима, али је сигурно да ће представници две нове државе бити тамо. Ту ситуацију је Саркози је јуче прокоментарисао помало јетко: „Ако намеравамо да о томе разговарамо у Женеви, значи имамо о чему да разговарамо.”

Сличним тоном француски председник је прокоментарисао чињеницу да се у декларацији ЕУ оцењује улога Русије у сукобу, али се нигде не каже да је Грузија извршила агресију.

„Ако погледате текстове одлуке, ЕУ једнодушно осуђује непропорционалну реакцију Русије. Кад говоримо о реакцији, значи нешто се догађало. Те речи имају одређени смисао. И ја сматрам да смо на тај начин деловали избалансирано.”

Европа као фактор мира

Коментатори сматрају да је и Саркози постигао циљ – показао је да Европска унија није бесмислена, неефикасна организација. То је он сам изричито нагласио: „Доказали смо да кад Европа хоће, а ми овде заиста представљамо Европу – господин Барозо, господин Солана, господин Кушнер и ја – Европа може да буде фактор мира, она може да игра улогу чак и у регионима где раније није имала ту улогу. Није једноставно играти такву улогу, уопште није једноставно. Морам да истакнем да су нас подстицали да заузмемо крајње позиције – али онда ми више не бисмо могли да делујемо као миротворци”, и завршио помало егзалтирано: „Кад би се сви сукоби у свету на овај начини покушавали решити, њих не би ни било”.

Споразум договорен у Москви потписао је синоћ и грузијски председник Сакашвили. Руској дипломатији остаје да издејствује да у снагама ЕУ које треба да дођу у Грузију не буде посматрача из оних земаља које су наоружавале Грузију, а Саркозију да своје европске партнере убеди да се наставе преговори о сарадњи између Русије и Европе који су били заказани за септембар, па онда отказани. Велики противници тих преговора су нове чланице Уније – Пољска, и балтичке државе. Упркос томе, евидентна је жеља да се сарадња између Русије и ЕУ настави. „Не видим разлога да разговор између Русије и Европе који је био отказан у септембру не буде обновљен у октобру”, рекао је Саркози додавши, „све је савршено јасно: ми желимо партнерство, и мир, и никоме није потребна конфронтација између Европе и Русије... Несумњиво, као и раније, постоји стратешко партнерство између Русије и Европе.” Русија, међутим, не инсистира на томе, каже Медведев: „Лопта је код наших европских партнера. Ми не желимо никакво погоршање односа, не сматрамо правилним одлуку о престанку разговора о тексту новог споразума. Али, ако тако желе наши европски партнери – нека изволе, неће бити никаква катастрофа... Уосталом, током ове године уопште нисмо о томе разговарали. Ништа страшно, односи су се развијали, и то добро: размена је расла, успостављали су се трговински односи, инвестиције су расле...”

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.