Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Магија игре и сећања

Далија Аћин

На једном од најзначајнијих фестивала савремене плесне уметностии кореографије „Impulstanz”, који је недавно одржан у Бечујубиларни, 25. пут, Далија Аћин, плесна уметница и кореографкиња из Београдапостала је први лауреат новоустановљене награде за младе кореографе „Prix Jardin d’Europe”(„Башта Европе”). На овој утицајној манифестацији савременог плеса, уметница сепредставила кореопредставом „Handle With Grate Care”, која је уједно и њен десети ауторски рад.

За „Политику” Далија Аћин најпре говори о својим недавним искуствима и утисцима које је стекла на интернационалном фестивалу у Бечу.

– „Impulstanz” фестивал спада у најзначајније позоришно-плесне фестивале, а његова специфичност састоји се у томешто осим представљања великих мејнстрим кореографских имена, инсистира и на представљању младих кореографа. Публика је имала прилику да поред кореографија великих имена, међу којима су и кореогарфије Ане Терезе де Керсмакер, Акрама Кана, Жана Фабреа, Беноа Лашамбр, види и остварења представљена у селекцији „8tension” која обухвата нову генерацију кореографа. Посебан аспект овог фестивала јесте едукативни програм „DanceWeb”, кроз који млади плесачи и кореографи из целог света могу, у директном контакту са еминентним кореографима и педагозима, међу којима су били и Џонатан Бароуз, Исмаил Иво и Дорвил, да проверавају и развијају сопствено промишљање плеса.

Далија Аћин сматра да је овогодишњи програм фестивала више бележио него што је диктирао савремене плесне тенденције. О значају и утицају награде коју чине статуа Ервина Вурма и одређена новчана стипендија, за наш лист даље говори:

– Новину фестивала представља награда „Prix Jardin d’ Europe”, која је успостављена са циљемда скрене пажњу и посебно вреднује радове нове генерације кореографа. Међународни критичарски жири је у селекцији од 12 радова одлучио да прву награду заслужује представа „Handle With Great Care”коју сам 2007. године реализовала у копродукцији са Београдским драмским позориштем. „Prix Jardin d’Europe” је од изузетног значаја за афирмацију у европском савременом плесном контексту и веома је важна за мој будући рад. Надам се да ће такође помоћи схватању савременог плеса у нашој средини и коначном признавању његове важности. Ова награда фокусира пажњу шире европске јавности на нашу културну средину која је још увек недовољно заступљена у европским културним токовима. Желим да скренем пажњу на неопходност подршке оваквим пројектима, и савременом плесу генерално, не само у продукцијском смислу, већ и у неговању реализованих пројеката и њиховој заступљености на сценама београдских позоришта.

Представа „Handle With Grate Care” говори о феномену сећања.Сам наслов је енглеска фраза која се често налази на амбалажи ломљивих предмета. Иако ју је тешко дословно превести на српски језик, ауторка се њоме послужила како би указала на драгоценост сећања и важност опрезног односа према сопственим сећањима која могу имати драматичан утицај на живот у садашњости.Представа је настала у сарадњи са загребачким драматургом Сашом Божићем, у њој игра и Ана Игњатовић, костими и сцена су рађени у две боје, музика је дело Растка Лазића, а графички дизајн Михајла Ршумовића.

Према речима Далије Аћин, после премијере у Беогрaду, изазвала је велико интересовање наше публике, и о њој се много писало. Била је у главном програму прошлогодишњег Битефа, а учествовала је и на бројним фестивалима, међу којима су и „Тједан сувременог плеса”, „Инфант”, „Перформа”...

На питање да ли удаљавањем концептуалног плеса којим се бави, од канонизовних плесних форми, рачуна на модернији укус публике, дакле, на ту „другу”, „нову” публику, или свесно улази у полемички однос са већ постојећим укусом и очекивањима публике, Далија Аћин одговара:

– Мојим досадашњим радовима свесно сам провоцирала очекивања публике управо са намером проблематизовања досадашње перцепције савременог плеса, са жељом да утичем на схватање о томе шта све савремени плес подразумева и шта он све може да буде. Самим тим, јесам улазила у полемички однос са укусом и очекивањима публике. Истрајавање у бескомпромисном уметничком раду јесте, на дуге стазе, довело до постепене промене перцепције савременог плеса. Наравно, још увек постоји велики отпор према прихватању нечега што је другачије, ново и непознато, и то веома често унутар струке, а при институцијама, у уско професионалним срединама.

Као један од координатора „Станице – Сервиса засавремени плес” организације у Београду, која ради на унапређивању рада кореографа, плесних уметника и савременог плеса уопште, и која је добила подршку градских и републичких власти, као и Европског програма за културу „Culture 2007”, наша саговорница нам открива и основна упоришта свограда: константно преиспитивање медија плеса и театра, потрага за новим естетикама и редефинисањем плесног и кореографског језика.

– Моја интересовања налазе се у феноменолошким категоријама као што су сећања, идеологије, питања идентитета и његове полне, родне, телесне и дискурзивне утемељености. Реалност у којој живимо је збуњујућа, и чини ми се да је уметнику, само кроз преиспитивање основних, сопствених полазишта, могуће упуштање у дијалог са публиком.

Марија Андријашевић

------------------------------------------------------

Не допиру до нас

О томе како и колико се савремена струјања у модерном плесу одражавају на нашу плесну сцену данас, Далија Аћинкаже:

– Најзначајније нове тенденције у савременим плесним токовима у малој мери допиру до наше сцене, а готово нимало до наше шире публике. Праћење значајних развојних токова је елементарно, и самим тим есенцијално за развој наше сцене у контексту одржавањакорака са Европом. Нажалост, до најшире публике углавном допиру неке естетике и формати који су префабриковани, и као такви не могу утицати на развој публике која би пратила нове токове и развој локалне сцене.Најчешће се дешава да се кроз већ етаблиране фестивале, интернационалним гостовањима, подстиче само репрезентација, а не проблематизовање и преиспитивање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.