Пригожин и Залужни – симболи прекретнице

Рат у Украјини је препун тајни, а једна од већих мистерија је нестанак и поновно „појављивање” главнокомандујућег оружаних снага Украјине Валерија Залужног. Не због тога што у украјинском генералштабу не би могао да буде пронађен генерал који би преузео команду, него зато што се у позадини овог случаја преламају интереси великих сила међу украјинским савезницима, што знатно мења политичке утицаје у Кијеву.

Обрт и освежење приче о Залужном догодили су се кад је објављен нови кратак видео-снимак с главнокомандујућим, у којем се он заиста необично осмехује и шаље победничке поруке руком. После најаве једног функционера у министарству, камера иде на Залужног, он демонстрира да је жив, здрав и весео – али се притом на снимку не види датум снимања. Зато овај видео ипак није развејао сумње у његово добро здравствено стање, него је послао поруку да игра није завршена.

ВАШИНГТОН ИЛИ ЛОНДОН: Откако је Залужни нестао из јавности, избачено је неколико теорија шта се заправо догодило с њим. Једна је да је тешко рањен у главу током руског ракетног напада на командни центар у херсонској области и да ће живети као биљка; друга гласи да је отишао у тајну посету САД, где се припрема замена за Зеленског; трећа је да је шеф председничке администрације Андреј Јермак организовао атентат на њега (било да је известио Русе о координатама где ће бити Залужни, било да је његово неутралисање учињено кијевском руком). Било је свакаквих сценарија, од тога да је Залужни у коми, да је умро, да је жив али неће моћи да обавља функцију првог човека украјинске војске. Једино се није појавила вест да је убијен, што би поткопало наде да ће се икада појавити жив.

Нестанак Залужног освежио је чињенице о његовом неслагању са Зеленским, а у међувремену је покренута и прича о неопходности одржавања парламентарних избора у октобру и председничких идуће године, без обзира на ванредно стање које је на снази у Украјини.

Залужни је заиста важио за алтернативу Зеленском кад једном дође тренутак у којем ће се схватити да је одрадио своју улогу: то може да буде и на предстојећим изборима, а може да се догоди и у неком нападу, било руском или кијевском.

Посета британског министра одбране Бена Воласа Кијеву, током које се није сусрео са Залужним, покренула је нове спекулације, а једна од њих гласи да је договарао ко ће заменити генерала. Није да је функција начелника украјинског генералштаба круцијална, јер савезници Украјине ионако држе све полуге команде, него је суштина у томе да ли ће украјинску игру водити Американци или Британци.

Залужни је амерички играч и он је обезбеђивао примат Вашингтона у одлучивању који је пратио репутацију првог испоручиоца наоружања. Када нема Залужног, Лондон избија у први план преко својих штићеника: генерала Александра Сирског, који је командовао одбраном Бахмута и није улазио у сукоб са Зеленским. Поред тога, шеф Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирил Буданов и Јермак такође су оријентисани на Лондон. Ако нема Залужног, продужава се останак самог Зеленског на власти.

ПРИГОЖИН ИЛИ ШОЈГУ: За Русе је ово све мање-више небитно, али се у њиховим редовима води слична битка. Последњи интервју Јевгенија Пригожина – који је ипак савладао део своје сујете, продужио рок повлачења „Вагнера” на 1. јун и постепено препушта линије редовним снагама руске војске – најављује револуционарне промене. Не само због тога што је споменуо 1917. годину и најавио могућност избијања грађанског рата у Русији уколико поново изгубе Бахмут (пошто тамо неће бити „вагнероваца”), него зато што Пригожин не одустаје од критике Шојгуа, Герасимова и председничке администрације – и све више се приближава Путину.

У сваком случају, ако редовне снаге изгубе Бахмут, „вагнеровци” ће у „крвавим униформама” доћи пред Генералштаб, поставити непријатна питања и опет отићи да спасавају отаџбину. У пажљиво избалансираном интервјуу Пригожин не критикује директно Путина, али његова критика бирократије и елита указује да ће рат бити дуготрајан и да Русија мора да се припреми за то. Самим тим упућује поруку Путину (многи верују да је он онај „деда” из једног од претходних обраћања) да је време да повуче одлучан и јак потез.

Пригожин је директно оценио као неуспешно извршење циљева које је Путин најавио – демилитаризација и денацификација Украјине. Украјина сада јесте десетоструко боље наоружана него на почетку рата, а Руси су, према његовим речима, од Украјинаца направили светски познату нацију, која је попут својевремено Грка и Римљана у најбољим годинама. Дакле, Кремљ ће и даље моћи да рачуна на „Вагнер”, али ако „скине” успаване генерале, спроведе нове таласе мобилизације и преоријентише привреду на ратну. Упозорење је садржало и лажни вапај за Наваљним, после кога сада нема ко да говори о корупцији у војној и политичкој елити.

Пригожин је сада први пут објавио и губитке „Вагнера” у биткама за Бахмут: убијено је 10.000 затвореника (од 50.000 регрутованих) и 10.000 стално ангажованих „вагнероваца”, док је на украјинској страни, према његовим речима, погинуло 50.000 војника.

И за руску и за украјинску страну, и политички и по броју жртава, Бахмут је далеко превазишао стварни значај једног утврђеног града у украјинској равници. Рат је доведен на озбиљну прекретницу и сада се на свим странама разматрају опције које ће одредити његов даљи ток.