Урађено само 15 трансплантација органа

Национални дан донора Србија је дочекала са само 15 урађених трансплантација од почетка године, док 2.000 пацијената чека орган као једини лек. Након епидемије ковида, која је готово зауставила програм трансплантације, Удружење трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот” покренуло је националну кампању „Још си ми траг”, јер је време било да се ствари промене на боље. Међутим, и поред напора пацијената, лекара, државе, грађани већином не пристају да донирају органе преминулог члана породице и тиме продуже живот пацијенту коме је орган неопходан. Са свега шест донора од почетка године, Србија је сврстана на дно европске лествице.

– Свест грађана у вези са донирањем органа је на веома ниском нивоу, а директна последица тога је тренутно стање у програму трансплантације. Прошле године урађене су само две кадаверичне трансплантације органа. Оно што обећава, а чему је, верујем, допринела и наша кампања, јесте то што је од почетка ове године добијено двоструко више сагласности породица него целе прошле године. Ми који смо дочекали трансплантацију сваког шестог јуна, на Дан донора, јавно се захвалимо нашим донорима који су нам спасили и продужили животе – каже Младен Тодић, председник Удружења „Заједно за нови живот”.

Професор др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО-а, сматра да је за буђење свести о значају донирања органа потребно да људи буду потпуно и тачно информисани и да немају предрасуде које и даље владају када је реч о трансплантацији органа. То се може постићи заједничким напором државе, удружења, струке и медија.

– У Србији тренутно на кадаверичну трансплантацију бубрега чека око 800 одраслих и 30 деце, нову јетру чека око 90 одраслих, док је ново срце потребно за 40 одраслих. Једина шанса да ти људи продуже живот јесте нови орган, а здравствени систем, без обзира на сва средства којима располаже, то може да им обезбеди једино уз подршку и солидарност целог друштва. Док се не појави орган, односно донор, држава предузима све што може да би обезбедила одговарајуће лечење пацијената којима је потребна трансплантација – истакла је Сања Радојевић Шкодрић.

Од почетка године у ВМА је урађено 13 трансплантација – три кадаверичне трансплантације јетре, два бубрега и осам трансплантација бубрега од живих донора.

– Посматрајући период у протеклих неколико година имали смо застој у процедури трансплантације, првенствено због пандемије ковида 19. Проблеми који су увек актуелни у процесу кадаверичне трансплантације су пре свега проблеми у вези са донорима. Ту пре свега спада законска и друге правне и административне процедуре, а свакако и проблем давања сагласности породице за узимање органа за трансплантацију. Потребно је подизање свести нашег народа о потреби да се донирају органи, јер донаторство је равно највећем херојском делу. Организационо смо у стању, што смо и доказали у протеклом периоду, да у року од сат времена можемо да организујемо екипе како за мултиорганске експлантације, тако и за трансплантације донираних органа – објашњава пуковник доц. др Момир Шарац, васкуларни и трансплантациони хирург у ВМА.

Све очи су упрте у доношење нових прописа захваљујући којима се очекује и већи број интервенција. Нови закон о пресађивању органа ускоро ће се наћи на дневном реду у Скупштини Србије.

– Новим Законом о изменама и допуни Закона о пресађивању људских органа, у складу са препорукама које су наведене у одлуци Уставног суда, унапредиће се процедуре пресађивања људских органа са умрлих лица, унапредиће се евиденција лица која не желе да буду потенцијални даваоци људских органа након смрти, и унапредиће се здравствена заштита грађана Србије. Такође, општи циљ је постизање националне самодовољности у броју људских органа за пресађивање. Да би наша земља обезбедила самодовољност, потребно је да се постигне број од 10 давалаца органа на милион становника годишње – каже др Александра Влачић, директорка Управе за биомедицину Министарства здравља.

Данијела Давидов Кесар

АНТРФИЛЕ

Хуманост не сме да познаје границе

Статистика показује да су 20 пута веће шансе да ће вам у животу бити потребан донор, него што ћете бити у прилици да будете донор, и да само један давалац може да спаси чак осам живота.

– Национални дан донора, који је, на иницијативу Фондације „Хемофарм” установљен шестог јуна 2016. године, прилика је да се укаже на важност донирања и трансплантације органа као најодговорнијег, најсолидарнијег и најхуманијег чина који један човек може да учини за друго људско биће. Ово је, на неки начин, и лична мисија сваког од нас у „Хемофарму”, а кампањом желимо да се свест људи о овој теми промени. Претходна кампања повећала је број донора са два на шест на милион становника, али је уследила пандемија ковида 19, која је скоро у потпуности зауставила програм донорства и трансплантације у Србији. Зато је поново неопходно да се ангажујемо сви како би листе чекања пацијената престале да постоје – рекао је Роналд Зелигер, генерални директор „Хемофарм групе”, и додао да хуманост не сме да познаје границе.

Како би се повећао број донора и трансплантација у Србији, „Хемофарм” и Фондација „Хемофарм” у партнерству са Министарством здравља Србије, Републичким фондом за здравствено осигурање, Удружењем пацијената „Заједно за нови живот” овог пролећа су поново покренули кампању „Најважнији позив у животу”. Кампања има задатак да подстакне културу донорства са циљем изградње хуманијег и солидарнијег друштва.