Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Понављање словеначког сценарија?

(Новица Коцић)

Од нашег сталног дописника
Љубљана, септембра – Словенија се пре 17 година суочила са сличним проблемима као Црна Гора, али је службена Љубљана за разлику од Подгорице омогућила делу популације са коренима у државама насталим на тлу некадашње СФРЈ – да задржи оба држављанства. Истина, и у Словенији је било једностраних покушаја да се право на двојно држављанство минира, па је паралелно са процесом стицања двојног држављанства у дубокој конспирацији обављено „брисање” дела грађана „јужњачког порекла” из регистра сталног пребивалишта, што је касније Уставни суд оценио као тешко кршење људских права.

Необично је то што би „технику” масовног одузимања држављанства сада хтела да примени Црна Гора на оне за које се испостави да после 22. октобра имају још једно држављанство. Све то је још занимљивије због чињенице да су се црногорски експерти приликом усвајања својих закона о држављанству ослањали и на „стручну помоћ” бивших функционера из словеначког МУП-а који су у Словенији жигосани као најодговорнији за „административно етничко чишћење” којим је 26. фебруара 1992. незаконито избрисано неколико десетина хиљада грађана Словеније из регистра сталног пребивалишта.

Између Црне Горе и Словеније постоји још једна сличност – Љубљана је, слично као Црна Гора, почетком деведесетих година прошлог века била суочена са захтевом дела странака десне провенијенције да укине двојно држављанство, али тако да под санкције потпадну само грађани из бивших југословенских република, али не и они пореклом из других земаља света.

Иако је била на прагу да спроведе „други круг брисања непожељних грађана”, Словенија је од тог плана одустала после оштрих критика европских институција због дискриминаторске природе предлога закона о укидању двојног држављанства.

Расправа која се на ту тему развила између српских и црногорских функционера занимљива је и за Словенију, не само због великог броја бесмислица које готово свакодневно освану на насловним странама црногорских, али и српских медија. Чине се невероватним изјаве попут оних да је „двојно држављанство забрањено у ЕУ” или да „Црна Гора ‘више неће давати’ двојно држављанство”. Као да сви заборављају да је право сваке државе да сама одреди коме ће и под којим условима дати своје држављанство, као и да званична Подгорица практично нема никакву могућност да сазна ко од њених грађана поседује још нечије држављанство. Ова чињеница у битном ограничава шансе Подгорице да крене у „одузимање” црногорског држављанства оним грађанима за које сматра да имају „илегално” држављанство још неке државе.

Одузимање држављанства на начин како је најављено могло би бити изведено једино дискриминацијом грађана који имају или су у међувремену добили и српско држављанство, пошто сличан поступак „одузимања” држављанства није предвиђен и за оне који имају хрватско, босанско, албанско, америчко или било које друго страно држављанство. Одузимање је готово немогуће извести и због практичних проблема, који су нерешиви уколико Србија не пристане да Подгорици достави спискове оних који имају и њено и држављанство Црне Горе. Најзад, чак ни „отпусница” из српског држављанства не значи ништа ако се „исписани” грађани одлуче, на пример, да се по стицању црногорског држављанства поново упишу у српско; када је словеначка држава у једном периоду од молиоца за словеначко држављанство захтевала отпусницу из неког од екс-ју држављанстава, овдашњи адвокати су клијенте поучавали примером гастарбајтера из некадашње Југославије који су поред страног успевали да задрже и југословенско држављанство, захваљујући југословенској дипломатији и бирократији. Све су то разлози због којих ниједна озбиљна држава не покушава да реши ово осетљиво питање једностраним актима, противно вољи неке друге државе или на штету знатног дела својих становника.

Из новинских написа подгоричких медија може се разабрати да власт уопште није разрадила ни шта би се догодило са стеченим правима грађана (стални боравак, права из социјалног осигурања…) који убудуће не би имали црногорско држављанство. Шта би се догодило са тим новим „странцима” који би наставили да живе у Црној Гори, задржавши само држављанство Србије? Тешко да би Црна Гора у овом веку, на путу ка ЕУ, смела да понови „словеначки подвиг” који је унесрећио на десетине хиљада породица, а због чега је Словенија и дан-данас на тапету међународних организација које се боре против кршења људских права.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.