Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два пасоша без визе из Подгорице

Опречне изјаве представника власти Србије и власти Црне Горе о двојном држављанству не уливају пуно наде у могућност скорог постизања споразума о овом питању, чије би решење пре свега обезбедило бројним грађанима с обе стране српско-црногорске границе да се не осећају као странци у једној или другој земљи.

Зоран Лутовац, амбасадор Србије у Црној Гори, најавио да ће Београд до средине октобра понудити Подгорици споразумно решење о двојном држављанству. Mеђутим, Јусуф Каламперовић, министар унутрашњих послова Црне Горе, већ јеобелоданио да ће према њиховом предлогу двојно држављанство бити изузетак. Истовремено је из званичних подгоричких кругова поручено да Србија мора да промени сопствени закон о држављанству уколико жели споразум, јер се, како је речено, њиме промовише етнички принцип у додели држављанства, што је за њих неприхватљиво. Не буде ли то Србија учинила, високи функционер Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић не верује, како истиче за наш лист, да ће уопште бити могућ билатерални разговор на ову тему.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић претходно је нагласио да ће српски предлог бити усмерен ка томе да се проблем што пре реши, али није износио детаље о томе на који начин би то могло да буде учињено. Зоран Жижић, лидер Демократске странке јединства, за „Политику” каже да је из разговора са представницима СПС-аминулог викенда на Жабљаку сазнао да социјалисти имају позитиван однос према стицању црногорског и српског држављанства под условима пуне узајамности, у складу са европским стандардима и препорукама Савета Европе, који охрабрује државе да у својим законима предвиде могућност стицања двојног држављанства.

Вуковић, међутим, понавља да је српски закон (донет у септембру прошле године) „потпуно супротан правној логици и међународном праву”, а да је актом Савета Европе из 1997. године изричито забрањено да се држављанство даје по националном кључу, те да је и Савет Европе већ критиковао тај пропис јер промовише етнички принцип.

Шта је заправо европски стандард о двојним држављанима? Некадашњи председник Савезног уставног суда Момчило Грубач каже да је опште начело за оцењивање неког прописа колико он одговара обичном грађанину.

– Кад се пође од тог начела, онда је јасно да је ово решење које ми имамо у Србији напредније и прогресивније – подвлачи Грубач, додајући и да „није тачно да наш закон двојно држављанство признаје само припадницима српске националности”, већ да се двојно држављанство може добити и по другим критеријумима.

Србија је, подсетимо, измењеним законом о држављанству (септембра прошле године) омогућила свим Србима који живе ван Србије да добију држављанство, без одрицања од страног држављанства. Према црногорском закону о држављанству, донетoм пре неколико месеци, добијање „дуплог пасоша” је изузетно рестриктивно и могу да га добију само они којима један од родитеља има држављанство неке друге државе. А двојно држављанство моћи ће да задрже само они који су га имали до 3. јуна 2006. године, када је проглашена независност. Иначе, тамошњи устав предвиђа да грађани имају два држављанства најдуже до 22. октобра ове године. Каламперовић је поручио држављанима Србије који живе у Црној Гори да ће моћи да узму црногорско држављанство под условом да донесу отпуст из српског држављанства.

Ти грађани, њих између 30.000 и 40.000, који имају српско држављанство и црногорске личне карте, по тврдњи лидера Српске листе Андрије Мандића већ су се нашли на удару тамошње власти. То нису они грађани који су држављанство стекли на основу прошлогодишњих измена српског закона (за који је лобирала СЛ), већ га „вуку” још из заједничке државе.

– Бришу их из бирачких спискова, јер је новим, дискриминаторским уставом предвиђено да право гласа имају само држављани Црне Горе. Има међу њима људи који у Црној Гори живе и 20, 30 година – објашњава наш саговорник, који мисли да се црногорска власт плаши бирачког права и жели да те људе, који махом гласају за опозицију, избрише из бирачког списка.

(/slika2)Мада се бирачко право у случају двојног држављанства, по правилу, остварујетамо где човек живи (па, рецимо грађани Црне Горе који су по српском закону узели држављанство Србије немају право да гласају на овдашњим изборима), ипак многи да црногорска власт страхује да би одобравањем „дуплих пасоша” дошло и до повећања бирачког тела које неће гласати за режим.

А са чиме се среће обичан грађанин у ситуацији када споразума две државе нема може се само наслутити из једног коментара, недавно објављеног на сајту Б92: „Волео бих да ми неко објасни шта је са нама Србима који живимо у Црној Гори? Овим мислим на нас који смо се пре неколико година, рецимо шест-седам, преселили из Србије. Собзиром на то да смо морали овде извадити личне карте да бисмо могли да радимо, имамо велики проблем. Црна Гора нам не даје ни право на двојно држављанство, нити можемо добити пасоше, опет у Србији нам не дају пасоше зато јер нисмо пријављени у Србији и немамо личне карте?”

Нису ни у Србији решени сви проблеми Црногораца који у њој живе. Према сазнањима Мише Ђурковића из Института за европске студије, некадашњег саветника Андрије Мандића, овде још нису донети сви подзаконски акти за примену закона.

Говорећи начелно о правима оних који имају двојно држављанство, професор Момчило Грубач, некадашњи председник Савезног уставног суда, истиче да они не би требало да имају сва права држављанина једне односно, друге државе. Уосталом, ни према српском закону, Црногорци са двојним држављанством немају једнака права, као што немају ни једнаке дужности (нпр. служење војног рока). Детаљи који произилазе из ове ситуације регулишу се законом, односно споразумом. Међутим, у овом тренутку двојно држављанство за грађане Србије и Црне Горе је, према његовим речима, превасходно политичко питање.

–Политичари о обичном грађанину очигледно мало воде рачуна, већ пре свега о свом политичком интересу, а грађанину како буде – каже овај правник и посебно указује на то да двојно држављанство обичним грађанима доноси бројне погодности. У српско-црногорском случају, нарочито, јер ми имамо породице и имовину у обе државе.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------------------

Преко пребивалишта до двојног држављанства?

Многи грађани у Србији, односно у Црној Гори, налазе се у зачараном кругу и немају одговоре на бројне недоумице у вези са сопственим статусом. Тако је један од грађана коментатора на текст објављен на сајту написао да ће најгоре проћи Црногорци у Србији који немају уверење о српском држављанству, већ само пребивалиште у Србији. Црногорско неће добити јер не могу да добију отпуст из српског држављанства, оцењује овај грађанин и поставља питање шта ће Србија учинити са људима који су се нашли у оваквој позицији.

Србија и Црна Гора у државној заједници су са БиХ 2003. године потписале уговор о двојном држављанству. Према том споразуму, да би неко стекао двојно држављанство, између осталог мора да испуњава следеће услове: да је навршио 18 година, да има пријављен боравак, најмање три године на територији државе уговорнице чије држављанство стиче, односно ако је у браку с држављанином те државе уговорнице најмање годину дана; да се из његовог понашања може закључити да ће поштовати правни поредак државе уговорнице чије држављанство стиче...

-----------------------------------------------------------------------------

До држављанства Србије стиже се без одрицања

Сви Срби који живе ван Србије могу да добију држављанство матичне државе без одрицања од страног држављанства.Услов за добијање таквог српског држављанства, према Закону о држављанству, измењеном 24. септембра 2007. јесте да подносилац захтева буде пунолетан и да је пословно способан, као и да потпише изјаву да Србију сматра својом државом.

Држављанином Србије сматра се и црногорски држављанин који је 3. јуна 2006. године (када је црногорски парламент донео одлуку о независности) имао пријављено пребивалиште на територији Србије, ако поднесе захтев и писмену изјаву да се сматра држављанином Србије. Они грађани Црне Горе који нису имали пријављено пребивалиште у Србији у тренутку осамостаљивања Црне Горе могу да добију српско држављанство под олакшаним условима који важе за све грађане бивших чланица СФРЈ.

У тренутку одвајања Црне Горе говорило се да ће, уколико Србија и Црна Гора закључе споразум о двојном држављанству практично још пола милиона људи имати право на други пасош: око 260.000 Црногораца који живе у Србији и око 200.000 грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби. Као што је познато, многи су то право из српског закона искористили, подстакнути разним побудама, од емотивних до егзинстенцијалних.

Б. Ч.

-------------------------------------------------------------------

Сабирање и одузимање

Гледишта Жижића и Вуковића су супротна и кад је реч о црногорским законским решењима. „Црна Гора мора да има рестриктивну политику, што је принцип кога се држе све, посебно мале државе”, тврди Вуковић, наглашавајући да ће Црна Гора то питање покушати да реши принципијелно. На то Жижић одговара да „мала држава треба да сабира своје држављане, а не да их растерује”, а да је суштина односа власти према двојном држављанству страх од Србије.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.