Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чисто небо над Србијом

Озонска рупа изнад Антарктика 9. септембра ове године (Наса)

У Србији је врло висока опасност од ултравиолетног зрачења, показују најновији подаци са Насине свемирске платформе „Аура”. Оштећење озонског омотача изнад Србије је, према мерењу инструмента за праћење озона са ове свемирске платформе током 1. септембра износило 292 Добсонове јединице, што значи да је дебљина озонског омотача била 2,92 милиметра.

– При овој вредности бележи се висок индекс УВ зрачења, од 8 до 10, што се означава као врло висока опасност. Стандардна дебљина озонског омотача је око три милиметра – појашњава за „Политику” ове налазе Дуња Добрић, млађа саветница у одељењу за заштиту ваздуха у Министарству животне средине и просторног планирања.

У атмосфери и до 100 година

У еколошком календару данашњи датум означен је као Међународни дан заштите озонског омотача. Озонска рупа је, иначе, први пут примећена током осамдесетих година двадесетог века, а под овим термином научници сматрају сваку област у којој је дебљина озонског слоја мања од 220 Добсонових јединица. Највећа рупа примећена је 2006. године изнад Антарктика и износила је 27,4 квадратна километра. Она је настала као кумулативна последица испуштања фреона од пре 15-20 година.

У Министарству животне средине и просторног планирања кажу да је припремљен нацрт закона о заштити ваздуха, чијим усвајањем ће се створити основа за увођење добре праксе при управљању расхладним и климатизационим средствима.

– Озонски омотач највише оштећује расхладно-сервисни сектор, где је сервисер при раду са расхладним и клима уређајима често несмотрен. По предлогу закона о заштити ваздуха, биће обавезно да сваки сервисер има сертификат и биће обавезно да се евидентира количина сакупљених, рециклираних и одложених фреона. Сервисерима који не поседују сертификат о раду са расхладним уређајима неће бити дозвољен рад – најављује наша саговорница.

Др Драган Марковић, декан Факултета за примењену екологију „Футура” Универзитета Сингидунум, објашњава за наш лист како изгледа озон и на који се још начин оштећује.

– У горњем слоју атмосфере, стратосфери, налази се „добар озон” који штити од ултраљубичастог зрачења. У доњем слоју, тропосфери је „лош озон”. Он у својој природној концентрацији није штетан по здравље људи, али је управо људски фактор тај који утиче на повећање његове количине до непожељних размера. Ово нарочито штети респираторним органима – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, највећи непријатељи озона су фреони, који се користе у расхладним уређајима и спрејевима и халони, којих има у апаратима за гашење пожара.

–– Највећи проблем јесте тај што ова једињења опстају у атмосфери и од 80 до 100 година. Временом, она доспеју до висине на којој се налази „добар озон” и разара га ослобађајући хлор. Иако је Монтреалским протоколом из средине деведесетих забрањена њихова употреба, они се још увек налазе у атмосфери – истиче он појашњавајући да се у Србији халони и фреони никада нису производили, већ су се само користили.

Као велики проблем наводи и густ саобраћај и прекомерна употреба вештачких, нитратних ђубрива, која такође ослобађају гасове погубне по озон.

Зелене технологије

Професор Марковић сматра да су неопходне ефикасније кампање о заштити животне средине, али и да сами грађани морају много више да се потруде. Наглашава да се фрижидери, замрзивачи и остали расхладни уређаји не могу бацати било где, али нам такође каже да је у Србији врло мало адекватних депонија где се овакав отпад може одложити.

Како кажу еколози, опасност од оштећења озонског омотача расте и са величином и индустријским развојем насеља. Тако је у великим градовима ваздух најзагађенији.

Према речима Бранислава Божовића, бившег градског секретара за заштиту животне средине, велике урбане средине, па и Београд, обавезне су да, у оквиру политике својих земаља, спроведу мере којима ће се смањити количине произведених гасова „стаклене баште”.

– На првом месту је увођење „зелених технологија”, што заправо значи више возила јавног превоза са погонима на алтернативна горива и техничким решењима која смањују емисију штетних гасова из мотора. Друга мера је увођење централних топловодних система. Све веће београдске топлане су већ преведене на гас, а у последњих неколико година угашен је велики број котларница на угаљ и мазут. Неопходно је и ширење квалитетних зелених површина – појашњава Божовић.

И лекари подсећају да не треба занемарити упозорења стручњака, те да се због штетног утицаја УВА и УВБ зрачења не ваља излагати сунцу без адекватне заштите.

– УВБ зрачење изазива црвенило на површини коже, док УВА зраци продиру у дубље слојеве коже и акумулирају се током година. То може изазвати превремено старење коже и малигне промене на младежима – каже Светлана Ђуришић, дерматолог.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.