Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: Кучево

Златом обојена Источна Србија

Главна тајна је открити први грумен: после неколико зрнаца испирач зна да копа на правом месту
Златом обојена Источна Србија
(Фотографије М. Влаисављевић, Unsplash, лична архива)

Да није настао хит „Звиждук у осам”, мало је вероватно да би неко тако често помињао Кучево. У малој варошици на истоку Србије рођен је Ђорђе Марјановић, али то је тек један од разлога што се ово место уписало у значајне топониме наше земље.

Кучево је део непроцењиво богатог и атрактивног Хомољског краја.

Храм Светог вазнесења господњег у Кучеву

Поједини списи наводе да се у време владавине Римљана Кучево звало Гудускум и да је представљало важан рударски центар, али постоји и траг да су му Словени касније променили име у Кучево.

Заштитни знак града је и једна од најзлатоноснијих река Европе, река Пек која тече кроз Кучево.

Експлоатација злата из речних наноса Пека почела је доласком Римљана – посебно у периоду владавине цара Хадријана, да би је у средњем веку наставили српски краљеви.

Испирање злата као занат

У другој половини 20. века прешло се на добијање злата индустријском прерадом руде бакра, док је експлоатација испирањем златоносног речног песка традиционалним начином готово потпуно замрла.

Данас то раде само заљубљеници у природу и старе занате. Живорад Јовановић један је њих и спада у ретке традиционалне испираче злата, који има лиценцу Министарства рударства и енергетике.

Живорад у разговору за „Магазин” каже да му је то хоби. Ради то као што би неко ишао на пецање и уживаo у боравку у природи. Он испирање злата представља као занат и вештину на разним манифестацијама и туристичким смотрама.

Испирачи злата некада

Каже да су људи махом одушевљени – до тренутка док им не објасни да је у питању изузетно тежак посао, јер се користе само крамп, лопата, испитак, вешерај и овчије руно.

За грам злата, прича, некада је потребно и годину дана рада, стрпљиво скупљање груменчића који се касније обрађују и тек као полуга продају Народној банци Србије.

– Има ту много труда и рада, али ја волим овај занат. Мене је мој деда Станимир свему научио, ја сам знање пренео сину Милошу, који ми некада помаже. Срећа у овом послу игра кључну улогу, али треба осетити и знати где да се забоде пијук. А потом на ред долази доста сати у води и копања и тешког физичког рада – наводи Живорад.

Кроз овчије руно

Открива и да је главна тајна открити први грумен:

– Када нађете првих неколико зрнаца, после иде све лакше, јер за почетак знате да копате на правом месту.

Пек јесте златоносан у великој мери, али су његове притоке далеко богатије.

– Највећи грумен злата који је ископан у овим крајевима био је девет грама тежак. Али, то је заиста реткост. Све почиње ручним испирањем песка. Када узмете густо овчије руно и кроз њега процедите песак, остаће само по који грумен злата ако га има, јер је оно теже. То је знак да сте на добром путу и тада почиње права потрага за сваким груменчићем – објашњава искусни испирач злата из подножја Хомољских планина.

Највећи багер на Пеку

Почетком 1930. године, у селу Нересница, акционарско предузеће у којем је краљ Александар Карађорђевић био већински власник планирало је интензивну експлоатацију злата и поставило је на Пеку највећи багер, по величини други у свету, одмах иза багера немачког краља у Индији.

Гигантски багер је прорадио 12. октобра 1934, само три дана после атентата на краља у Марсеју. Током деценија рада из Пека је извадио више од седам тона чистог злата.

Лична карта Кучева

Рељеф

Кучево се састоји из равничарског и брдско-планинског дела. Равничарски део обухвата Звишку котлину и јужни део Браничева, док брдско-планински део чине шумовити предели Звишких планина, Северног Кучаја и северозападни обронци Хомољских планина.

Реке

Пек је највећа река у општини Кучево, а његове највеће притоке су Железничка река, Бродица, Дубочка река, Гложана, Комша, Буковска река, Шевичка река, Кучајнска река и Раковобарска река.

Привреда

Најбоље услове за развој имају дрвна индустрија и индустријска прерада камена. Важна привредна грана овог краја је и пољопривреда, посебно сточарство.

Туризам

Овај крај је изузетно богат очуваним природним богатствима. Ту су пећине, шуме, чисти водотокови и минералне воде, занимљиви народни обичаји и манифестације с дугом традицијом, као и богато археолошко наслеђе.

Гастрономија

Мед, сир, качамак и јагњетина у Хомољу имају сасвим посебан укус због пашњака и шума багрема.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.