Прњавор, мала Украјина у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – У питомом градићу Прњавору, на хиљаду и по километара од матичне земље, Украјинци су пронашли своје место под сунцем пре више од једног века. Данас око хиљаду Украјинаца живи у овом градићу, чинећи део шаролике етничке слике карактеристичне за Прњавор, познат и као „мала Европа”.

Први досељеници у Прњавор стигли су крајем 19. века и били су Италијани, а за њима су уследили Чеси, Словаци, Пољаци и други. У време аустроугарске окупације и после Берлинског конгреса, у БиХ је из разних разлога мигрирало двадесетак народа, укључујући и Украјинце, који су се углавном населили у околини Прњавора и Бањалуке.

Данас у БиХ живи око 3.000 Украјинаца. У БиХ су стигли крајем 19. и почетком 20. столећа из Западне Галиције, данашње Украјине. Али украјински језик и култура и даље су присутни у животу украјинске заједнице. Занимљиво је да су у Деветини, селу близу Лакташа, сачуване и прве украјинске куће покривене сламом, које су део локалне историјске баштине.

Украјинска ношња има своје место у ормарима сваког дома, баш као и „Кобзар”, најпознатија збирка поезије најпревођенијег украјинског песника Тараса Шевченка. У Прњавору постоји удружење Украјинаца, које носи име по овом песнику. Председник овог удружења Ивица Кулена испричао је за наш лист да Украјинци у Прњавору, Републици Српској и БиХ живе као сви остали људи, делећи судбину поднебља. У протеклих сто година многи су се мешали кроз мешовите бракове, што је допринело стварању разнолике заједнице. Кулена је и сам пример тога – Украјинац који је ожењен Српкињом. 

„Срби су се некад радо женили Украјинкама, које су одговарале српском темпераменту добрих домаћина. Измешали смо се у Прњавору, ипак је прошло више од стотину година, а то је најчешће пет генерација”, каже он.     

Иако је украјински језик присутан у породичном окружењу, времешнији чланови заједнице га боље познају, а деца нешто слабије. Украјинска култура се преноси и кроз веронауку, која се у овом случају односи на гркокатоличку веру. Деца у школи уче украјински језик као посебан предмет.

„Рецимо, ја сам Украјинац, треће колено, одрастао сам у мултиетничкој средини, али и даље знам да се споразумем на украјинском. Мој кум је дошао из Кијева и деда му је причао да му је кућа гледала на Кијевску лавру”, наводи Кулена.

Каже да на поднебљу око Прњавора постоји пет–шест украјинских богомоља. Ипак, украјински представници у БиХ не воле да истичу етничке поделе и нерадо говоре о осетљивим темама. Кулена кратко истиче да сви осећају тугу због дешавања у Украјини и да се надају да ће рат што пре престати.    

Богомоље у Прњавору су гркокатоличке, али постоји и једна православна – у Поточанима код Прњавора, с нешто мање верника.     

Занимљива су сазнања да је у самом Прњавору постојала и украјинска православна црква, али је у време комунизма од ње наводно направљено сиротиште.

Кулена подсећа да је у Лишњој код Прњавора читаоница отворена 1910. године, а удружење „Просвита”, то јест „Просвета”, установљено је шест година пре тога. Били су то први знакови украјинске културе на овим просторима.

„Прњавор је у то време, а било је то након пада Османског царства, био расељен и слабо насељен и људи су долазили овде. Први досељеници из Украјине дошли су баш у Прњавор. По папирима, у Прњавор је стигло 5.995 Украјинаца. Касније је било и расељавања у два светска рата. Украјинци су овде донели и неке обичаје, занатство и кухињу, коју су овдашњи становници прихватили и нешто су научили, преузели од нас који смо тада овде дошли”, наводи он.  

Највећи део Украјинаца у овом делу земље делио је судбину осталих житеља и многи од њих били су припадници Војске РС. Кулена каже и да Украјинци данас живе са Србима, Хрватима, Бошњацима и да примећује да сви жале што се тамо дешава рат који је и ову земљу опустошио.  

Друштво „Тарас Шевченко”, након затишја у време пандемије ковида 19, поново се активирало у фебруару 2022. године.  

„Направљен је тим људи којима је стало до очувања и промовисања украјинског народа на овом простору. То се најбоље види кроз рад фолклорних секција и активности друштва. Главни циљ друштва је промовисање културе, обичаја, песме, игре и свих осталих специфичности које красе украјински народ. За ових годину дана колико раде фолклорне секције имамо иза себе 15 наступа на фестивалима. Тренутно радимо у две старосне скупине од по двадесетак дечака и девојчица. Друштво је отвореног типа, радо примамо све народе”, истакао је Ивица Кулена.