Стева вундеркинд престао да чита и пише

Параћин – Стеван Михајловић, о коме је неколико листова писало као о „вундеркинду из Параћина“, јер је сам научио да пише и чита латиницу и ћирилицу када је имао само две године и два месеца, више не жели да усавршава своје знање. До драматичног преокрета дошло је пре два месеца, када је његова мајка Биљана напустила породицу и, како се то овде каже, отишла са другим човеком. У Параћину је, али, како смо чули, од краја јула ни једном није дошла да обиђе своје синове Стевана и седмогодишњег Ђорђа.

– Не желим да пишем и читам док се мама не врати. Волео бих да поново буде са нама, много ми недостаје – каже нам Стеван, који је на овај начин решио да искаже свој детињи бунт и тугу.

Ипак, пошто смо га неколико пута замолили и мало одобровољили, пристао је да испише име нашег листа. „Политика” је била прва реч коју је Стеван написао после 22. јула, од када је мама Биљана отишла...

Подсетимо, родитељи су његове необичне способности открили сасвим случајно:

– Једног дана, док смо писању учили старијег сина Ђорђа, Стева нам је пружио папир на коме је написао оно што смо захтевали од његовог брата. Најпре смо мислили да је папир узео од Ђорђа, а онда нам је пало на памет да и њему задамо да напише неколико реченица. Са запрепашћењем смо схватили да он то ради без проблема, да чак уме да пише на оба писма – прича за наш лист отац Дејан. Да читава ствар буде занимљивија, Стева је, када му је било готово две године, једино умео да изговори „мама” и „тата”.

Дејан додаје да су у школи у коју је овог месеца кренуо старији син Ђорђе дозволили Стевану (који ће 8. октобра напунити четири године) да уради тест намењен ђацима првацима:

– Речено нам је да веома логично расуђује и да је врло интелигентан, али да је у његовим годинама прерано да се ради тест мерења коефицијента интелигенције. Од треће године почео је да учи и енглески и знао је доста речи, али сада неће да изговори ни једну. Очајан сам док га гледам како се због породичне ситуације потпуно затворио у себе – каже Дејан Михајловић, додајући да, ако се овако настави, постоји опасност да Стеван изгуби стипендију.

– Мој рођени брат, који ради у Старој Пазови, окупио је привреднике из тог краја, који су вољни да нам помогну. Они су обезбедили стипендију од 150.000 динара годишње, намера ми је била да тим новцем обезбедим Стевану школовање у некој школи за надарену децу. Сада је све неизвесно, јер најпре морам да добијем старатељство над Стеваном, а, с друге стране, прибојавам се да узмем тај новац, јер не знам да ли је он вољан и спреман да усваја градиво у некој таквој школи – закључује Дејан, који породицу издржава од пензије своје мајке и надница од повремених послова, откако је после 14 година рада у предузећу „Будућност” остао без запослења.

Николина Милетић