Шта ако Зеленски стварно наљути Путина – циљева за освету има на претек

Од почетка највећег сукоба у Европи након 1945. године,  могу се чути мишљења да Русија не ратује пуним капацитетом и да тако кажемо, штеди популацију и цивилну инфраструктуру Украјине. Такви ставови често су окарактерисани као руска пропаганда, која за циљ има да оправда неуспехе Москве на бојном пољу.

Делује потпуно нелогично али Русија није напала најлогичније циљеве у Украјини. Након војних мета то је саобраћајна инфраструктура коју Кијев користи за допремање НАТО војне помоћи и транспорт трупа широм фронта. Русија је такве циљеве до сада заобилазила, али након другог напада на кримски мост чија изградња је коштала 3,7 милијарди долара, и нападе дроновима на Москву, питање је хоће ли Путин остати миран као до сада.

У Кијеву као да играју на карту све или ништа. Провоцирајући Путина лично и слањем порука да рат стиже у Русију, Зеленски као да свесно иде ка ивици након које неће бити повратка.

Ако се Путин наљути и почне да ратује како то и приличи тако великом сукобу,  Украјинци ће се горко кајати. Рецимо, Русија може да на списак својих мета стави прелазе преко реке Дњепар. Без њих, Украјина неће моћи да настави рат. Генералштаб у Кијеву неће моћи да на ратиште шаље нове тенкове, опрему, гориво, потрепштине за трупе.

Украјина је до почетка рата имала 42 прелаза преко Дњепра. У међувремену је  мост код Херсона тешко оштећен и он је онеспособљен за друмски и железнички саобраћај. Срушена је и брана у Новој Каховки а затворен је и трајект код Никопоља. То значи да Русији остаје на располагању више од 35 легитимних мета на Дњепру. Али да би се они нашли на нишану, неко мора у Москви да изда сагласност. Да ли је то Путин или Валериј Герасимов, начелник генералштаба оружаних снага Руске федерације. Ко ће дати наредбу, то није ни битно, али сигурно је да Зеленски иде у правцу ескалације сукоба, који би Украјину могао и те како скупо да кошта.