Мањи број тромбоцита – повећана склоност ка крварењу

Приликом анализе крвне слике лекарима је веома важан параметар, између осталих, и какво је стање тромбоцита у крви. Уколико особа има смањен број тромбоцита то јој се испољава у организму крварењем и то најчешће у виду ситних љубичастих тачкица (петехија) по кожи, углавном оних делова тела који су изложени механичкој трауми, а затим и крварењем из десни и носа. Код жена у репродуктивном периоду може се јавити обилно продужено крварење као први знак смањеног броја тромбоцита.

Овај проблем се стручно назива тромбоцитопенија, што подразумева квантитативни поремећај, односно смањен број тромбоцита.

Др Светлана Миросављевић (Фото: Лична архива)

Како појашњава др Светлана Миросављевић, специјалиста интерне медицине са Клинике за хематологију Војномедицинске академије, крвне плочице као најмањи уобличени ћелијски елементи крви имају улогу у згрушавању крви. Нормалне вредности тромбоцита код одрасле особе се крећу од 150 до 400x109/л. Смањен број тромбоцита се најчешће испољава повећаном склоношћу ка крварењу.

Бројни су узроци смањења броја тромбоцита – од наследних болести (Фанконијев синдром, ТАР синдром...) до врло различитих стечених стања и обољења.

– Као стечене, најчешће срећемо тромбоцитопеније настале као последица деловања неких вируса (на пример Парво Б19, ХИВ, цитомегаловирус…) или употребе лекова као што су цитостатици, ацетил-салицилна киселина, лекови за болове попут бруфена, диклофена, мовалиса, диуретик-тиазида, препарата естрогена, лекова против згрушавања крви попут хепарина... Спровођење зрачне терапије као нежељен ефекат може имати и смањење броја тромбоцита. Бројна обољења јетре која воде ка цирози овог органа, у првом реду алкохолна цироза јетре могу се испољити смањеним бројем тромбоцита. И стања у којима долази до поремећаја расподеле тромбоцита у циркулацији попут хиперспленизма, смрзавања (хипотермије) и трансфузије старе крви могу резултовати тромбоцитопенијом. Смањено стварање тромбоцита у костној сржи увек резултује и смањеним бројем ових ћелија у крви, а узроци су бројни: мијелодисплазни синдром, леукемије, апластична анемија, злоћудне болести лимфних органа (лимфоми), недостатак витамина Б12 и фолата, инфилтрација сржи злоћудним ћелијама карцинома било које локализације – наглашава др Миросављевић и додаје да се повећана разградња крвних плочица као разлог смањења броја тромбоцита јавља углавном у тешким сепсама, имунолошким тромбоцитопенијама, аутоимуним обољењима попут реуматоидног артритиса, системског лупуса, чак и као последица деловања неких медикамената.

Како би се разјаснио узрок појаве овог проблема, лекарима су врло важне чињенице које пацијент даје о својим хроничним обољењима, лековима које узима свакодневно и други анамнестички подаци којима их заправо упућује у одабир дијагностичких процедура којима доктори настоје да дођу до узрока тромбоцитопеније. Најчешће се уз крвну слику ради цитолошки преглед ћелија крви и течни узорак костне сржи. Уколико се овим анализама не разјасни узрок смањеног броја тромбоцита, проширује се испитивање (ради се биопсија костне сржи, цитогенетска анализа, молекуларне анализе, одређивање животног века тромбоцита…).

– Веома је важно утврдити узрок тромбоцитопеније јер једино у том случају можемо да спроведемо адекватно лечење. Терапију одређује, контролише и коригује искључиво лекар специјалиста-хематолог или онколог уколико је узрок тромбоцитопеније неко онколошко обољење. У тешким тромбоцитопенијама, што је срећом ретко, могу настати озбиљна крварења у унутрашњим органима а најопасније је крварење у можданој структури. Напоменула бих да је од клиничког значаја смањење броја тромбоцита испод 100x109/л и ова група пацијената захтева праћење и испитивање. Међутим, активно лечење захтевају углавном пацијенти са бројем тромбоцита испод 30x109/л, али и већим бројем што зависи од старосне доби пацијента, придружених обољења, испољене склоности ка крварењу – сматра наша саговорница.

Не може се са сигурношћу рећи да постоје мере превенције за већину тромбоцитопенија. Важно је избегавати неконтролисану употребу лекова који могу утицати на број тромбоцита, а до којих се може доћи у слободној продаји. Најважније је да пацијент код кога се утврди смањен број тромбоцита буде праћен од стране хематолога уз контроле крвне слике, како би се благовремено препознало погоршање и започело адекватно лечење.

– Постоји и псеудотромбоцитопенија, која се односи на лажно смањење броја тромбоцита и важно је да се препозна. У овом случају се ради искључиво о слепљивању тромбоцита када се узорак крви узме у стандардну епрувету за одређивање крвне слике која је обложена супстанцом ЕДТА, чији је задатак да спречи згрушавање крви до извођења анализе. Уколико се узорак крви узме у другу епрувету чија је унутрашњост обложена, на пример, натријум-цитратом као антикоагулансом, резултат ће показати потпуно нормалан број тромбоцита.

Нормално стање са смањеним бројем тромбоцита (блага тромбоцитопенија) се среће у нормалној трудноћи, посебно у последњем триместру – додала је др Миросављевић.