Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ре­зер­вна до­мо­ви­на

За­ка­сне­ло спо­ра­зу­ме­ва­ње Цр­не Го­ре и Ср­би­је о но­вом спо­ра­зу­му ко­ји би тре­ба­ло да ре­гу­ли­ше пи­та­ње двој­ног др­жа­вљан­ства, мо­гло би да иза­зо­ве мно­го гла­во­бо­ље гра­ђа­ни­ма из обе зе­мље по­што за­кон о др­жа­вљан­ству Цр­не Го­ре тра­жи од ње­них гра­ђа­на да се до 22. ок­то­бра од­рек­ну јед­ног од два др­жа­вљан­ста­ва (срп­ског или цр­но­гор­ског) док исто­вре­ме­но до­пу­шта да „ду­пло” др­жа­вљан­ство за­др­же они ко­ји су га до­би­ли уочи оса­мо­ста­ље­ња Цр­не Го­ре 3. ју­на 2006. Ова­ква фор­му­ла­ци­ја има за по­сле­ди­цу да су се у про­бле­му на­шли сви гра­ђа­ни Цр­не Го­ре ко­ји ни­су ни мо­гли „бла­го­вре­ме­но” да до­би­ју дру­го, срп­ско др­жа­вљан­ство, јер до тре­нут­ка рас­па­да др­жав­не за­јед­ни­це СЦГ ни­јед­на од две са­да­шње др­жа­ве ни­је по­сто­ја­ла.

Иако по­ли­ти­ча­ри др­жав­ни про­је­кат су­жа­ва­ња пра­ва на др­жа­вљан­ство прав­да­ју „не­срећ­ним спле­том окол­но­сти”, има на­го­ве­шта­ја да се иза по­ду­хва­та кри­ју мно­го ве­ће ам­би­ци­је и да се ра­ди о све­сној по­ли­ти­ци ко­јом би би­ли нај­ви­ше по­го­ђе­ни при­пад­ни­ци оног на­ро­да ко­ји је био нај­ду­же у др­жав­но­прав­ном за­јед­ни­штву са Цр­ном Го­ром.

Че­ме­ран исто­ри­јат јед­но­стра­них од­у­зи­ма­ња „ду­плих” др­жа­вљан­ста­ва по­ка­зу­је да је јед­но­стра­но при­си­ља­ва­ње гра­ђа­на на од­ри­ца­ње од јед­ног од др­жа­вљан­ста­ва нај­че­шће ја­ло­во, а оба­ве­зно во­ди у дис­кри­ми­на­ци­ју. Јед­но­стра­но уки­да­ти мо­гућ­ност двој­ног др­жа­вљан­ства, а да др­жа­ва ко­ја то чи­ни исто­вре­ме­но не по­га­зи људ­ска пра­ва оних ко­је је ста­ви­ла пред из­бор је­сте Си­зи­фов по­сао. Пре­ма ре­чи­ма Ро­лан­да Ша­ре­ра, екс­пер­та Са­ве­та Евро­пе за пи­та­ње др­жа­вљан­ства, та­кво прег­ну­ће ни­је ус­пе­ло још „ни­јед­ној зе­мљи”.

Мно­ге др­жа­ве су мно­го пре Цр­не Го­ре по­ку­ша­ва­ле да раз­ли­чи­тим ре­стрик­тив­ним за­хва­ти­ма уки­ну двој­но др­жа­вљан­ство бар „де­ли­мич­но”, при че­му су све, ма­ње-ви­ше, при­бе­га­ва­ле истом обра­сцу раз­ли­ко­ва­ња из­ме­ђу две ка­те­го­ри­је гра­ђа­на на осно­ву на­чи­на „ка­ко” су они сти­ца­ли сво­је ду­пло др­жа­вљан­ство. То је у Са­ве­ту Евро­пе оце­ње­но као дис­кри­ми­на­ци­ја, па су та­кви пла­но­ви не­слав­но про­па­да­ли. За­кон о др­жа­вљан­ству Цр­не Го­ре та­ко­ђе де­ли гра­ђа­не, али на­о­ко ма­ло дру­га­чи­је, упо­тре­бом кри­те­ри­ју­ма „не­у­трал­ног да­ту­ма”, од­но­сно на осно­ву то­га „ка­да” је гра­ђа­нин по­стао „двој­ни”. Су­штин­ски, зва­нич­на Под­го­ри­ца по­ку­ша­ва да спро­ве­де оно што пре 15 го­ди­на ни­је ус­пе­ло Сло­ве­ни­ји због пац­ки до­би­је­них из Са­ве­та Евро­пе.

У Цр­ној Го­ри се та­ко по­но­во де­мон­стри­ра на­ме­ра, већ ви­ђе­на на овим про­сто­ри­ма, да власт по­де­ли гра­ђа­не у две гру­пе; по­вла­шће­на би пре­ма цр­но­гор­ском за­ко­ну о др­жа­вљан­ству сме­ла да за­др­жи сво­је „ду­пло” др­жа­вљан­ство, док је „не­по­доб­ној” то пра­во ус­кра­ће­но. Не­ма сум­ње да се они ко­ји се ни­су на­шли под уда­ром та­квих ме­ра с пра­вом пи­та­ју за­што сва­ки гра­ђа­нин не би имао пра­во на са­мо јед­но др­жа­вљан­ство? И ни­су ли у пра­ву они ко­ји твр­де да двој­но др­жа­вљан­ство отва­ра број­не про­бле­ме из­ме­ђу др­жа­ва ко­је га да­ју, уз не­ми­нов­ну ди­ле­му о ло­јал­но­сти „ду­плих”?

Двој­ни др­жа­вља­ни су че­сто и двој­ни по­ре­ски об­ве­зни­ци и двој­ни вој­ни об­ве­зни­ци, јер обе др­жа­ве чи­ји су пу­но­прав­ни гра­ђа­ни по­ла­жу пра­во да узму оно што им при­па­да. Да ли за­то тре­ба раз­у­ме­ти страх не­ких по­ли­ти­ча­ра од пре­ве­ли­ког бро­ја „ду­плих” цр­но­гор­ско-срп­ских др­жа­вља­на? Стра­хо­ва­ња мо­же­мо да схва­ти­мо, али она не прав­да­ју дис­кри­ми­на­ци­ју љу­ди и чи­ње­ње не­прав­ди. Ре­ше­ње ко­је ну­ди Под­го­ри­ца ус­по­ста­вља­њем си­сте­ма очи­глед­не дис­кри­ми­на­ци­је мо­же сви­ма у ре­ги­о­ну да до­не­се мно­го ви­ше ште­те, не­го ко­ри­сти. Сто­га у Евро­пи та пи­та­ња ре­ша­ва­ју до­го­во­ри­ма на ре­ци­проч­ној осно­ви, без ул­ти­ма­ту­ма и крај­њих ро­ко­ва. Шта­ви­ше, у др­жа­ва­ма Европ­ске уни­је гу­би­так јед­ног од два или чак и ви­ше др­жа­вљан­ста­ва – гра­ђа­ни­ну ЕУ не до­но­си по­себ­не те­шко­ће, јер су пра­ва на рад, по­се­до­ва­ње не­крет­ни­на, на­сле­ђи­ва­ње… за­га­ран­то­ва­на свим гра­ђа­ни­ма Уни­је (са рет­ким из­у­зе­ци­ма) у свим др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма.

На те­ре­ну не­ка­да­шње СФРЈ је сли­ка пот­пу­но дру­га­чи­ја. Но­вим стран­ци­ма, они­ма ко­ји су то по­ста­ли си­лом при­ли­ка рас­па­дом прет­ход­не др­жав­не тво­ре­ви­не, за рад у не­ка­да­шњим „брат­ским ре­пу­бли­ка­ма” тре­ба рад­на ви­за, а за бо­ра­вак – до­зво­ла бо­рав­ка; за­то му­ње­ви­то мо­гу да оста­ну без по­сла, кро­ва над гла­вом, свих со­ци­јал­них пра­ва...

Др­жав­но од­у­зи­ма­ње др­жа­вљан­ства без при­стан­ка са­мог гра­ђа­ни­на ко­ји је обје­кат но­ве др­жав­не уред­бе, из­гле­да као вас­кр­са­ва­ње пред­мо­дер­ног „остар­ки­зма”, ка­жња­ва­ња гра­ђа­на „гу­бит­ком др­жа­вљан­ства”. То мо­же да по­ве­ћа број љу­ди без др­жа­вљан­ства и у ду­бо­кој је су­прот­но­сти са трен­дом у са­вре­ме­ној Евро­пи у ко­јој чак 22 др­жа­ве од 27 чла­ни­ца ЕУ до­зво­ља­ва­ју двој­но др­жа­вљан­ство, док се у по­след­њих пет ко­је га још не до­пу­шта­ју, три већ спре­ма­ју да ле­га­ли­зу­ју двој­но др­жа­вљан­ство.

Коментари39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.