Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ка­ко на­ста­је двој­но др­жа­вљан­ство

Двој­но др­жа­вљан­ство на­ста­не у тре­нут­ку ка­да не­ки др­жа­вља­нин стек­не још јед­но или ви­ше др­жа­вљан­ста­ва пре­ма за­ко­ни­ма дру­ге др­жа­ве (или ви­ше др­жа­ва), а да не мо­ра да се од­рек­не свог до­та­да­шњег др­жа­вљан­ства. Не­ке др­жа­ве у по­сто­ја­њу двој­них др­жа­вља­на ви­де мо­гућ­ност за су­коб ин­те­ре­са и сто­га по­ку­ша­ва­ју да сма­ње или оне­мо­гу­ће оп­ста­нак „дво­стру­ких гра­ђа­на” слу­же­ћи се раз­ли­чи­тим ме­то­да­ма. С дру­ге стра­не, у са­вре­ме­ном све­ту број­не др­жа­ве на­мер­но по­др­жа­ва­ју на­ста­ја­ње ка­те­го­ри­је двој­них др­жа­вља­на.

Ма­сов­на по­ја­ва двој­них др­жа­вља­на по­зна­та је, на при­мер, у окви­ру зе­ма­ља Ко­мон­вел­та, а двој­но др­жа­вљан­ство ме­ђу­соб­но при­зна­ју и Фран­цу­ска и Ал­жир. Узро­ци за мо­гу­ће не­спо­ра­зу­ме из­ме­ђу др­жа­ва због по­сто­ја­ња двој­них др­жа­вља­на, от­кла­ња­ју се спо­ра­зу­ми­ма; двој­ни гра­ђа­нин је, на при­мер, и двој­ни по­ре­ски об­ве­зник и двој­ни вој­ни об­ве­зник. Та­квом др­жа­вља­ни­ну мо­же да се де­си да бу­де мо­би­ли­сан и по­слат у рат у ко­ји не же­ли да иде, или да бу­де про­гла­шен за вој­ног бе­гун­ца, а кон­флик­ти из­ме­ђу др­жа­ва мо­гу на­ста­ти и у слу­ча­ју ре­па­три­ја­ци­је или ди­пло­мат­ске за­шти­те ре­че­них др­жа­вља­на у ино­стран­ству.

По­ме­ну­ти про­бле­ми се нај­јед­но­став­ни­је ре­ша­ва­ју по­себ­ним ме­ђу­на­род­ним уго­во­ри­ма. Та­ко су Дан­ска и Аустри­ја пот­пи­са­ле уго­вор о раз­ме­ни ин­фор­ма­ци­ја о на­ту­ра­ли­за­ци­ји, Ита­ли­ја је пот­пи­са­ла спо­ра­зум са Хо­лан­ди­јом о слу­же­њу вој­ног ро­ка двој­них др­жа­вља­на, Фран­цу­ска са Изра­е­лом, Фин­ска са Ар­ген­ти­ном, а не­ка­да­шња СФРЈ је са САД има­ла уго­вор ко­јим се оба­ве­за­ла да ће свим сво­јим др­жа­вља­ни­ма, они­ма ко­ји су ујед­но др­жа­вља­ни САД, при­ли­ком ула­ска у зе­мљу из­да­ти и из­ла­зну ви­зу, те да их то­ком бо­рав­ка у СФРЈ не­ће при­си­ља­ва­ти да слу­же вој­ни рок. Ови при­ме­ри до­ка­зу­ју да се ова­ква пи­та­ња у све­ту ре­ша­ва­ју до­го­во­ри­ма, а не јед­но­стра­ним ак­ти­ма, по­пут јед­но­стра­ног од­у­зи­ма­ња јед­ног од два др­жа­вљан­ста­ва на ко­је гра­ђа­нин по­ла­же пра­во.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.