Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словеначки пример: или сви, или нико

Десница је пре петнаест година покушала да издејствује закон који би грађанима пореклом из СФРЈ укинуо већ стечено право на двојно држављанство
Аутор Новица Коцић

Словенија је била прва држава настала на тлу некадашње Југославије која се суочила са питањем дефинисања држављанства и дилемама које се односе на опстанак двојног држављанства. Проблеми на које је почетком деведесетих година прошлог века наилазила службена Љубљана, појавили су се касније у разним „варијацијама на тему” и у другим земљама на простору бивше СФРЈ. Зато је словеначки пример не само добра ислустрација граница које спутавају политику једностраног решавања „проблема дуплих грађана”, већ може да послужи и као пример суживота великог броја двојних држављана са грађанима који поседују само једно држављанство.

Словеначко држављанство су на основу члана 40. тадашњег словеначког закона о држављанству могли да узму грађани чији су корени били у другим републикама СФРЈ, и то без одрицања од првог републичког држављанства. На основу члана 40. словеначко држављанство је тражило и добило око 170.000 грађана пореклом из других крајева некадашње Југославије – међу њима и 22.228 грађана Србије и 4.694 житеља Црне Горе. Убрзо после прихватања у словеначко држављанство ових, „дуплих грађана”, појављују се први захтеви деснице да се укине статус некима од њих; прваци партија десног центра тумачили су своју иницијативу оптужбама на рачун „двојних” да „нису лојални новој држави (Словенији)”.

Закаснели захтеви

Притисак деснице је убрзо уродио плодом и написан је закон о укидању двојног држављанства. Према слову тог закона, лица која су стекла двојно држављанство морала би да у року од шест месеци поднесу надлежним словеначким органима изјаву о жељи да задрже словеначко држављанство, а затим би у року од две године морала да поднесу и потврду о исписивању из претходног држављанства. Ко не би донео потврду о брисању из претходног држављанства – словеначко држављанство би му било одузето, аутоматски. Пошто је већина од око 170.000 тазе словеначких држављана добила држављанство на основу члана 40. који није тражио одрицање од држављанства матичне републике, то је значило да би нови закон, уколико би био усвојен, ретроактивно укидао стечена права инкриминисане групе грађана.

Законској формулацији према којој би кандидат за останак у словеначком држављанству био присиљен да бира између матице и Словеније (у којој је већина фактички читав свој живот провела), нарочито се радовала словеначка десница која је упорно форсирала усвајање новог закона у парламенту. Знали су да би сваки такав новонастали „странац” са домицилом у другој републици бивше СФРЈ, одузимањем „дуплог статуса”, односно без примања у словеначко држављанство, брзо постао веома рањив, а његов опстанак у Словенији веома отежан, чак немогућ. Странци морају да добију радну визу и дозволу за рад да би себи осигурали егзистенцију, а за боравак морају да имају дозволу боравка, при чему над њима стално виси опасност да приликом повећања незапослености први остану без посла. У пракси би то значило да би у случају описаног сценарија, упркос чињеници да су у Словенији основали огњиште и имају породицу, све то морали да напусте ако се не би одрекли првобитног републичког држављанства за рачун словеначког, јер би их држава Словенија депортовала преко „јужне границе”, пут завичаја. Протеривање су искусили бројни официри бивше ЈНА, које је Словенија одвојила од најближих и избацила из државе.

Уколико би се несуђени словеначки држављанин одлучио да на увид словеначким бирократама поднесе исписницу из претходног држављанства, ускоро би увидео да неприлике којима би потом био изложен – нису ништа мање. Пошто Словенија (као ни друге екс-ју земље) са бившим братским републикама није потписала билатералне уговоре о укидању виза, уговоре о наслеђивању и сличне, а пошто странци у свим државама насталим на територији некадашње Југославије нису имали право да буду власници некретнина, новопечени словеначки држављани могли су да очекују да ће изгубити право на слободан улазак у домовину које су били принуђени да се одрекну или да ће остати без права на наследство или права на управљање својом или наслеђеном породичном имовином. Део либералнијих словеначких медија обрушио се на закон о укидању двојног држављанства оценивши га назадним; критичари закона опоменули су владајућу номенклатуру да је нечовечно пустити у живот једнострани акт којим се од „нових словеначких грађана”, под претњом санкција, захтева одрицање од стечених права у републикама у којима су рођени. Према проценама тадашњег словеначког министарства унутрашњих послова, спровођење новог закона би довело до брисања око 185.000 људи који су у међувремену добили словеначко држављанство и постали двојни држављани.

Забрањена дискриминација

Усвајање новог закона је већ куцало на врата, али је операцију деснице омело сазнање да он није у складу са европским решењима. Зашто? Зато што је предложени закон предвиђао да носиоци двојног држављанства који су стекли словеначко држављанство „по крви” (jus sanguinis), неће морати да се одрекну другог држављанства, ако га имају. У преводу – аргентински, амерички, канадски и сви остали исељени Словенци који су после осамостаљења Словеније затражили примање у словеначко држављанство истовремено када и непожељни „југовићи”, смели би да задрже оба држављанства, дакле задржали би претходно (аргентинско или које већ) уз ново – словеначко држављанство.

Показало се, међутим, да питање двојног држављанства није могуће пресећи једностраним актом, пошто су предлог описаног закона експерти из Савета Европе оценили дискриминаторним. То је Словенију извело на пут непосредних разговора на тему „двојних држављана” са осталим републикама бивше СФРЈ.

Словенија би тешко пристала да води дијалог о двојном држављанству са онима којима је намерила да га узме да Роланд Шарер, стручњак Савета Европе за питања држављанства и вођа савезног швајцарског департмана за правосуђе и унутрашње послове, није децембра 1993. године посетио Љубљану, поразговарао са творцима новог закона и открио недостатке који вребају у новом словеначком приступу „проблему дуплих грађана”. Шарер је захтев да се накнадно морају одрицати од држављанства они који су га већ имали, оценио као „одузимање права која уживају остали словеначки грађани”, што би могло бити осуђено као одузимање „стечених права”.

„У западним демократијама су стечена права посебно загарантована. Посезање у та права могло би се сматрати незаконитим. Принцип транспарентности закона значи да се од грађана одрицање од држављанства тражи само у одређеном тренутку, тада када неко тражи држављанство. Од момента када лице постане држављанин, више није могуће тражити такво одрицање”, упозорио је Шерер. На сличан начин је сломио и лукавство словеначких стручњака који су протежирали нови закон тврдњама да су словеначки исељеници 1991. године „само регистровали” своје матично држављанство, па је зато разликовање две групе грађана, од којих само једна мора да се одрекне „дуплог” држављанства, а друга не – легитимно и оправдано.

„’Регистрација’ не мења чињеницу да су обе групе имале статус двојних грађана две године после прихватања (првог) закона о држављанству. Ако желите да поступате логично, равноправно и доследно, онда морате од обе групе да тражите једнаке ствари, а не да их разликујете по томе како су добиле своје држављанство. Принципи равноправности и забране ретроактивног одузимања стечених права веома су значајни у модерном законодавству. А управо је ту основни проблем вашег закона који разликује две врсте грађана – оне који добијају држављанство (по крви, захваљујући словеначком) пореклу, и оне који су га добили према закону. Не би било никаквог проблема када бисте од свих словеначких грађана тражили да се одрекну ’другог’ држављанства. Али ваш (нови) закон уводи санкцију губитка словеначког држављанства тако да она не погађа све, него само оне који су на одређен начин, рецимо на основу члана 40. постојећег закона – добили словеначко држављанство... Додатно условљавање и разликовање грађана у односу на то како су добили држављанство би у мојој држави, али и у свим европским државама – оценили неуставним”, опоменуо је домаћине у Словенији стручњак Савета Европе и припретио да ће та организација развој ситуације по питању словеначких двојних држављана и убудуће пажљиво пратити.

Убрзо после тога вето на предлог реченог закона даје други дом словеначког парламента (Државно веће). Већници су одлуку образложили чињеницом да би предожене измене закона о држављанству у делу који грађане дели на „етнички чисте” и „етнички нечисте”, на мала врата увеле неравноправност грађана пред законом. Пошто би за усвајање предлога закона о укидању двојног држављанства после вета Државног већа била потребна већина свих, а не само присутних посланика и пошто партије десног центра такву већину нису могле да обезбеде, последично је закон о укидању двојног држављанства у Словенији пропао.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.