Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спорни члан 17.

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Од усвајања, у децембру 2002. године, до данас закон о држављанству Босне и Херцеговине неретко се налази у центру јавних дебата. Њих, по правилу, покрећу Странка за БиХ, чији је лидер бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић, и најснажнија бошњачка партија Странка демократске акције, предвођена Сулејманом Тихићем.

Реч је о члану 17. којим је прописано да држављанство БиХ губе сви они који узму држављанство земље са којом БиХ нема споразум о двојном држављанству. Став је бошњачких првака да је на тај начин више од пола милиона исељених држављана БиХ, у првом реду Бошњака, доведено у позицију да изгубе матично држављанство, ако хоће пасош земаља у којима су се, углавном после рата, скрасили. Укидање члана 17. закона о држављанству БиХ тражено је и од високог представника међународне заједнице Мирослава Лајчака, али је он одбио да то учини.

Споразуме о двојном држављанству БиХ има само са Србијом и Шведском. Прошле године су премијер Хрватске Иво Санадер и министар цивилних послова БиХ Средоје Новић потписали споразум о двојном држављанству, али он није никада ступио на снагу јер није ратификован у Парламентарној скупштини БиХ. Ратификацију споразума спречио је Силајџић, јер га је прогласио „деструктивним по витални национални интерес Бошњака”. Силајџићева странка је саопштила да потписивање билатералног споразума са било којом државом не долази у обзир, док се не укине члан 17.

Хрватска, ипак, није затворила врата држављанима БиХ који хоће да узму њен пасош, нити их условљава одрицањем од матичног држављанства. По закону Хрватске, њено држављанство може добити само онај ко се изјасни као Хрват или ко валидним документом докаже да му је један од родитеља хрватске националности. Ово право је, поред осталих, искористио и министар спољних послова БиХ Свен Алкалај. Уз то, сви Хрвати из БиХ, који имају хрватско држављанство, имају право гласа на изборима у Хрватској.

Споразум о двојном држављанству између Србије и БиХ потписан је док је постојала државна заједница Србија и Црна Гора. После њеног распада, министар спољних послова БиХ Свен Алкалај је, у фебруару прошле године, обавестио Министарство иностраних послова Србије да за БиХ споразум више не важи. Алкалајев допис није произвео правно дејство, јер је Србија правни наследник бивше СФРЈ. Осим тога, да би споразум о двојном држављанству престао да важи његова ратификација би морала да буде поништена у Парламентарној скупштини БиХ.

Да расправе о двојном држављанству у БиХ понекад попримају и карикатуралне размере, сведочи и идеја поглавара Исламске заједнице у БиХ реис-ул-улеме Мустафе Ефендије Церића. Према „Дневном авазу”, он је недавно, говорећи о попису становништва, рекао да би свим Бошњацима који су се од пада Отоманске империје до данашњих дана иселили из БиХ, требало дати држављанство и обухватити их пописом.

Б. Марић

 ------------------------------------------------------------

 

Бугарски пасош и даље на цени

За последњих десетак година 31.000 македонских грађана је добило држављанство суседне земље

Скопље – Македонија допушта двојно држављанство према закону усвојеном још 1992. године и у међувремену више пута мењаним. Према његовим одредбама, држављанство Републике Македоније може се добити пореклом, рођењем, прирођењем и међудржавним договором.

У допуни изгласаној у Собрању јула ове године, прописан је начин за добијање држављанства за лица која имају статус избеглица чиме је са дневног реда скинута неизвесност за многобројне грађане који су при распаду СФРЈ прибежиште потражили у Македонији. Сви који имају доказ да су на тлу Македоније живели пет година могу добити македонско држављанство.

Године 2005. усвојена је уредба којом је прописано добијање држављанства за странце који су Македонију задужили научним радовима, економским активностима, културним делима или спортским резултатима. Захваљујући тој уредби, неколико стотина странаца, највише спортиста, добило је македонско држављанство.

Македонска прича о двојном држављанству пуна је необичних случајева, а они у цикличним размацима бивају централна политичко-медијска тема. Ових дана, на пример, актуелизована је прича о наводној јагми за бугарским пасошима.

Извесни Панче Захариев, несуђени бруцош на једном од македонских универзитета (у Македонији их има три), у писму објављеном у скопском дневнику „Време” објаснио је зашто ће се са још неколико својих колега „побугарчити”. Он се жалио на услове уписа на македонским факултетима, наглашавајући да његови родитељи не могу да издвоје 2.000 евра за упис, па је приморан да узме бугарско држављанство да би наставио школовање, јер је у Бугарској оно јефтиније. Са сличним причама у овдашњим медијима годинама се оглашавају Македонци свих узраста, објашњавајући зашто су приморани да потраже бугарско држављанство. Према најновијим, званичним, подацима за последњих десетак година 31.000 македонских грађана је добило бугарско држављанство, при чему је убедљива већина то учинила из практичних разлога.

Жустре полемике на релацији Скопље – Софија, које су вођене поводом давања бугарског држављанства, утихнуле су после обелодањивања податка да је десетак македонских политичара и посланика добило бугарско држављанство. И док се лани нагађало о коме је реч, Љупчо Георгиевски, бивши македонски премијер и некадашњи лидер сада владајућег ВМРО-ДПМНЕ, јавно је саопштио да поседује бугарски пасош и да ће се, разочаран политичким приликама у Македонији, политички ангажовати у Бугарској.

У земљи источног суседа, у овом моменту, према незваничним подацима, студира око пет хиљада Македонаца и готово сви они, због олакшица, већ имају бугарско држављанство. Међу онима који су постали бугарски држављани велики је број Албанаца из Македоније, који су до бугарског пасоша дошли по „бизнис линији” и на основу склопљеног брака са бугарским држављанима.

Огласи које посредници за добијање бугарског држављанства свакодневно објављују у македонским медијима потврђују да појава не јењава, али је извесно да је мотивисана шенгенском визом, односно могућношћу да се лакше домогне поднебља ЕУ.

Нова појава је пораст броја македонских грађана који се одричу македонског држављанства. У последњих пет година, просечно годишње 2.100 лица тражи испис из македонског држављанства. У прва четири месеца ове године, 400 лица је затражило ослобађање од македонског држављанства, а 280 је пожелело македонски пасош.

Миле Раденковић

 -----------------------------------------------------------------------

Држављанство на кашичицу

Од нашег сталног дописника

 Подгорица – Црногорска влада је пре два дана усвојила преговарачку платформу и предлог споразума о двојном држављанству и саопштила да о томе неће говорити преко медија већ ће то „дипломатском поштом упутити државама у окружењу”.

Према предлогу споразума, право на двојно држављанство добиће „страни држављани који су у браку са црногорским држављанином најмање пет година, као и деца из мешовитих бракова чији један родитељ има црногорско држављанство”. Осим њих, црногорски пасош могу добити и они „страни држављани за које се процени да је то национални интерес”. Сви остали страни држављани који дуже живе у Црној Гори могу добити црногорско држављанство пријемом, али ће пре тога, сходно закону, морати да добију отпуст из матичног држављанства.
Ове ставке из споразума су основа за преговоре Црне Горе о двојном држављанству са државама бивше Југославије – Србијом, Хрватском, БиХ, Македонијом и Словенијом. Споразум ће, највероватније, бити понуђен и Албанији, а први разговори ће бити вођени са Хрватском 24. септембра у Дубровнику.

Онима који поред црногорског имају и неко друго држављанство остало је још месец дана да одлуче које ће да задрже. Јер, законом о спровођењу устава предвиђено је да до 22. октобра они који су друго држављанство стекли после 3. јуна 2006. морају да га се одрекну да би задржали црногорско. Они који су до 3. јуна 2006, када је проглашена независност Црне Горе, имали двојно држављанство задржаће оба јер се то рачуна као стечено право. Реч је махом о Хрватима из Црне Горе, али и не малом броју Албанаца који имају држављанство САД.
Осим начина стицања двојног држављанства, споразумима треба да се реши питање бирачког права, војне службе, уживања дипломатске заштите, екстрадиције...
Секретар Министарства унутрашњих послова Светозар Ђуровић казао је после седнице владе да ће питања која покушавају сада решити кроз двојно држављанство бити регулисана посебним билатералним споразумима. Реч је о школовању, лечењу, имовинским правима...

Председник Социјалистичке народне партије Срђан Милић оценио је да је предлог закона о држављанству дискриминаторски акт који није могао отићи даље од устава.

У СНП-у сматрају да би највише проблема оваквом рестриктивном применом закона могло да има на десетине хиљада грађана који још нису стекли црногорско држављанство, као и десетине хиљада оних држављана Црне Горе који живе и раде у Србији или некој другој држави насталој на просторима бивше СФРЈ, а егзистенцијално су упућени да имају и црногорско и држављанство државе у којој сада живе и раде.
 „Све досадашње активности институција које се баве питањем двојног држављанства и у Црној Гори и у Србији имале су за последицу стварање страха код грађана од могућег губљења црногорског држављанства”, наглашавају у црногорској опозицији.

Министар унутрашњих послова Јусуф Каламперовић поновио је да ће споразумом двојно држављанство „бити третирано као изузетак, а не као правило”.

– Неће бити понуђено двојно држављанство за све грађане који то желе – рекао је Каламперовић. – Двојно држављанство ће бити изузетно рестриктивно третирано. Црна Гора ће своје држављанство давати изузетно рестриктивно, без обзира на то што постоји потреба да се регулише постојеће стање. Споразумом ће бити регулисана и питања попут служења војног рока, екстрадиције, као и дипломатске заштите наших држављана у иностранству. Значи, двојно држављанство неће бити за свакога.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.